Čitaoci Nedeljnika usvojili su kao dobru naviku da uz svaki novi broj svog omiljenog magazina jednom mesečno čitaju i Le Monde Diplomatique. Časopis za intelektualnu elitu, kako ga često opisuju, jedno vreme nije izlazio uz Nedeljnik i nije prošao četvrtak da ne dobijemo makar jednu poruku ili mejl sa pitanjem: „Kad će Mond?“
Mond se vratio u naše živote i biblioteke, ali u online izdanju. Na sajtu Le Monde Diplomatique, u saradnji sa Nedeljnikom, možete na srpskom čitati nove brojeve i čitavu arhivu prestižnog lista.
Novi broj časopisa Le Monde Diplomatique je stigao! Pogledajte neke od tema koje vas čekaju u julskom broju.
DOSIJE: FRANCUSKA, OD KRIZE DO POLITIČKOG HAOSA
Zar nema nečeg licemernog u našoj iznenađenosti? Institucionalna kriza, Nacionalni zbor (RN) kao prva partija Francuske, „velika igra“ politike: stanje stvari poslednjih nedelja uklapa se u priču koja traje najmanje četrdeset godina. Poricanje vladajućih klasa, njihova kulturna arogancija, njihov socijalni prezir i prostorni separatizam stvorili su plodno tle za ekstremnu desnicu. Danas, određene elite više se ne zgrožavanju nad njihovom ksenofobijom i antifeminizmom. Na čelu države u koju radničke klase podozrevaju, oslabljeni predsednik pokušava da improvizuje na svoju ruku. Međutim, kako to njegov diplomatski bilans pokazuje, ta metoda ima svoja ograničenja.
Čega je Ursula von der Lejen ime?
piše Frederik Lebaron
Evropski izbori 9. juna nisu promenili odnose političke ravnoteže u Parlamentu. Nacionalistička desnica napreduje ali je i dalje neujedinjena, liberali i ekolozi gube podršku, dok socijaldemokrate i Narodna stranka zadržavaju svoju dominantnu poziciju. Međutim iza ovog privida kontinuiteta pojavljuje se ideološki blok neokonzervativaca oličen u Ursuli von der Lejen.
Pariski elitisti u borbi protiv „ružne Francuske“
piše Fabris Rafen
„A Vama je lepa periferna Francuska, oko komercijalnih područja?“ Na radiju France Inter, 12. septembra 2023, novinarka Lea Salame uznemirila se tokom razgovora sa generalnim direktorom grupe za distribuciju hrane Super U. „Milioni ljudi odlaze svakog vikenda (…) da bi iskoristili pristupačne cene namirnica, a onda im se govori da ’se razvijaju u ružnoj Francuskoj’. Smatram to ismevanjem.“ Erik Šovje se još 2011. godine zapitao: „Ko su ti novinari koji daju sebi za pravo da proglašavaju naša periurbana naselja ružnim?“ Ovaj pisac i antropolog potpisivao je svoju knjigu Protiv Telerame (Contre Télérama) (izdavač Allia) neposredno pre nego što će neoliberalni trust mozgova Terra Nova objaviti svoju belešku o nepopravljivoj zadojenosti radničkih klasa ideologijom Marin Le Pen. Neposredno nakon što je kulturni nedeljnik Télérama pokušao da uhvati „Kako je to Francuska postala ružna“, desio se procvat stambenih naselja nakon razvoja autoputeva, umnožavanje hipermarketa i prodavnica srednje veličine.
Najveća kompanija za masovnu distribuciju Auchan (do 2014. godine), konfekcijska kuća Promod, brend za zamenu i popravku automobilskih stakala i motora za teške mašine France Pare-brise, lanac distribucije parfema Nocibé, proizvođač nameštaja za dom Cuisines Schmidt – svi ovi brendovi nalaze se u tržnom centru Aushopping Noyelles. Na ruti A1 prema Lilu, prođite Enen Bomon, idite na isključenje 17. Evo nas na nekoliko kilometara od stare fabrike Metaleurop, čije je zatvaranje 2003. godine iza sebe ostavilo 830 nezaposlenih i jedno od najzagađenijih zemljišta u Francuskoj. Ovo je teritorija opštine u kojoj je Nacionalni zbor dobio 61% posto glasova na poslednjim evropskim izborima, i drugo najprometnije komercijalno područje u Francuskoj, sa preko 30 miliona posetilaca godišnje. Daleko od „periurbanih metastaza“ koje užasavaju Teleramu, mesto je privlačno za porodice koje ga posećuju, za omladinu, za sve one kojima je tržni centar osnova svakodnevnog života, mesto odmora ili raznovrsnog kulturnog sadržaja, mesto za dobru zabavu.
Međunarodni izazovi Francuske u kontekstu novonastalog političkog haosa
Već dan nakon drugog kruga parlamentarnih izbora, održava se otvaranje NATO samita, koji traje od 9. do 11. jula. Francuska je jedan od osnivača NATO-a, kao što je bila i Evropske unije (EU). Takođe je stalna članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Ako se politički zaokret ka desnici potvrdi, to bi bio ogroman šok za veliki deo međunarodne zajednice, što bi verovatno ubrzalo diplomatski sunovrat zemlje.
Dnevni red transatlantskog sastanka u Vašingtonu:
•* vođstvo Alijanse (pitanje koje je gotovo rešeno: prelazak s jednog čistog atlantiste na drugog, Holanđanin Mark Rute će u oktobru zameniti Norvežanina Jensa Stoltenberga); •* podrška Ukrajini (organizacija mora da preuzme koordinaciju pomoći); •* tenzije na Balkanu (zato što je to uvek mesto gde vatra tinja, a često i eksplodira); •* odnosi s Kinom (jer američki lider želi da uvuče NATO u svoju „sistemsku konkurenciju“ s Kinom, uprkos otporu nekih zemalja, posebno Francuske).
Prema rečima trenutnog generalnog sekretara NATO-a, Peking „pothranjuje najveći sukob u Evropi od Drugog svetskog rata“, dok se prikazuje kao neutralan, tvrdeći da ne isporučuje direktno oružje Rusiji. Severna Koreja, sa svoje strane, već je isporučila više od milion i po granata Rusiji: „Vidimo ih kako pune vagone i prelaze granicu između Severne Koreje i Rusije“, kaže Jens Stoltenberg, dok se zalaže za još veću podršku Zapada Kijevu: „Put ka miru vodi preko veće količine oružja za Ukrajinu.“
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 3.000 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
Tagovi
