Čitaoci Nedeljnika usvojili su kao dobru naviku da uz svaki novi broj svog omiljenog magazina jednom mesečno čitaju i Le Monde Diplomatique. Časopis za intelektualnu elitu, kako ga često opisuju, jedno vreme nije izlazio uz Nedeljnik i nije prošao četvrtak da ne dobijemo makar jednu poruku ili mejl sa pitanjem: „Kad će Mond?“
Mond se vratio u naše živote i biblioteke, ali u online izdanju. Na sajtu Le Monde Diplomatique, u saradnji sa Nedeljnikom, možete na srpskom čitati nove brojeve i čitavu arhivu prestižnog lista.
Novi broj časopisa Le Monde Diplomatique je stigao! Pogledajte neke od tema koje vas čekaju u decembarskom broju.
Ukrštanje strahova i instrumentalizacija haosa, Sofi Besi
Strah od ponovnog buđenja nasilnog antisemitizma stoji naspram bojazni od ponavljanja Nakbe iz 1948. godine. Iako je za prekid sukoba važno uzeti u obzir ova dva straha, ne smemo izgubiti iz vida da su u ovom ratu Palestinci najslabiji i najmanje zaštićeni
S krvavim napadom Hamasa sedmog oktobra na izraelske teritorije i stravičnim masakrima koje su njegove trupe počinile, nakon čega je usledio izraelski odgovor nezapamćenog obima, trajanja i ljudskih žrtava, izraelsko-palestinski sukob promenio je razmeru i prirodu. Moguće da je promenio i ishod. Više nego u bilo kojoj drugoj kolonijalnoj situaciji, ostrašćenost je politički faktor prisutan još od stvaranja države Izrael 1948. godine. Svi stalno govore o mržnji. Ona se često rađa iz straha. Na obe strane, i izraelskoj i palestinskoj, strah, pre nego mržnja, oblikuje kolektivna sećanja i njihove pripovesti.
Siromaštvo, kriminal, albanska mafija… ili kako je Ekvador skliznuo u pakao, Moris lemuan
Do sredine 2010-ih godina, Ekvador je imao izuzetno niske stope ubistava. Danas se, međutim, ova mala andska zemlja ubraja među najopasnije zemlje u Južnoj Americi. Ovaj sunovrat ka nasilju koji je ubrzan povratkom konzervativaca na vlast 2017. godine, išao je na ruku njihovom kandidatu tokom drugog kruga predsedničkih izbora u oktobru prošle godine. Kako objasniti ovakav paradoks?
Dvadeseti avgust, 22 sata. Mračna noć nad Gvajakilom ‒ „Biserom Pacifika”, ekonomskom prestonicom Ekvadora. Sa televizijskih ekrana je upravo saopštena vest. Kandidatkinja levice, Luisa Gonsales, iz pokreta Građanska revolucija (RC), osvaja prvi krug predsedničkih izbora (33,61% glasova). Sin multimilionera magnata koji se bavi trgovinom bananama, poslovni čovek Daniel Noboa (Nacionalna demokratska akcija, ADN), suočiće se s njom u drugom krugu (23,47%).
Američke serije kao raskošna opsesija, martin vinkler
Američke serije, dugo smatrane staromodnim i konformističkim, priredile su nam u poslednjih nekoliko godina božanska iznenađenja: hrabro biraju teme, istovremeno ambiciozne i pristupačne, predstavljaju savršen spoj političke refleksije i uživanja u dobroj zabavi,
„Kada je Moskva nakratko bila više naklonjena cionizmu od Vašingtona“, šlomo sand
omunizam u Palestinu 1919. godine donose jevrejski doseljenici koji su napustili cionistički pokret kako bi formirali Hebrejsku socijalističku radničku partiju. Partija 1922. godine menja naziv u Palestinska komunistička partija, PKP, na jidišu. PKP se pridružila Trećoj internacionali (Kominterni), kojom je rukovodila Komunistička partija Sovjetskog Saveza. Za vreme svog postojanja, ova partija odbacila je cionizam smatrajući ga nelegitimnim kolonijalnim pokretom. Komunisti nisu verovali da Jevreji širom sveta čine poseban narod, niti su smatrali da nakon dve hiljade godina polažu istorijsko pravo na Palestinu. Odbacili su i Balforovu deklaraciju, koju su nazvali čistim imperijalističkim činom, pozivajući na proterivanje Britanaca i stvaranje demokratske države u kojoj bi većinu činili Arapi, dok bi Jevreji, uključujući i one koji su stigli posle 1918. godine, bili građani s potpuno jednakim pravima. Ove pozicije su tokom britanskog mandata (1922–1948) izazvale mržnju dela jevrejske zajednice prema PKP-u, usled čega su ostali izolovani – budući da je bilo podjednako teško zadobiti podršku među Arapima. Veliki arapski ustanak tokom 1930-ih omogućio je partiji da ojača svoje redove i stekne nešto veći uticaj među gradskim radnicima. Partija je tokom tog razdoblja konstantno pozivala na solidarnost između lokalnog stanovništva i doseljeničke zajednice, u ime „proleterskog internacionalizma“.
Izolacija partije od Jevreja značajno se smanjila nakon ulaska SSSR u rat 1941. godine. Promena stava PKP-a prema jevrejskom naseljavanju dodatno im je omogućila da značajno prošire publiku. S krajem Drugog svetskog rata i širenjem svesti o stvarnosti nacističke politike istrebljenja, polako dolazi do prekretnice. Opstanak logora za preživele i izbeglice u Nemačkoj, koje nijedna zapadna država nije bila voljna da prihvati, doveo je do nepodnošljive situacije koja je naterala jevrejske komuniste u Palestini da preispitaju svoj stav.
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 3.000 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
Tagovi
