Čitaoci Nedeljnika usvojili su kao dobru naviku da uz svaki novi broj svog omiljenog magazina jednom mesečno čitaju i Le Monde Diplomatique. Časopis za intelektualnu elitu, kako ga često opisuju, jedno vreme nije izlazio uz Nedeljnik i nije prošao četvrtak da ne dobijemo makar jednu poruku ili mejl sa pitanjem: „Kad će Mond?“
Mond se vratio u naše živote i biblioteke, ali u online izdanju. Na sajtu Le Monde Diplomatique, u saradnji sa Nedeljnikom, možete na srpskom čitati nove brojeve i čitavu arhivu prestižnog lista.
Novi broj časopisa Le Monde Diplomatique je stigao! Pogledajte neke od tema koje vas čekaju u avgustovskom broju.
Buenos Aires, prestonica psihoanalize
piše An-Dominik Korea
Jesu li svi ili skoro svi na terapiji? Ovo je sasvim sigurno zemlja sa navećim brojem psihijatara, „simbolička domovina“ Žaka Lakana. Istorijske veze između Argentine i Evrope nisu dovoljne da objasne tu dugu prevlast… danas dovedenu u pitanje drugim oblicima lečenja psihičkih tegoba pa i ličnim razvojem.
Mogu se videti na svakom ćošku. Marija Bondoni, 33 godine, ljubiteljka književnost prima pacijente na sivom neuglednom kauču ukrašenom sa par žutih i crvenih jastučića u blizini malog trga u podnožju jedne crkve. U paralelnoj ulici na pet minuta hoda odatle, na prvom spratu elegantne zgrade osmanovskog tipa pod hladom jakarande, šezdesetogodišnja Nora Silvesri nudi terapiju lakanovskog usmerenja. Na tri stotine metara odatle, Lusila Aranda koja na instagram profilu sebe opisuje kao „feministkinju“ i „peronistu“, je stručnjak za napade teskobe koje leči u svojoj ordinaciji u aveniji Snata Fe.
Veliki izbor psihijatara koji ordiniraju u „Frojdovoj vili“, kako se naziva taj mali buržoaski kvart Buenos Airesa, svedoči o argentinskoj strasti prema kauču. Prema statistikama SZO iz 2016. Argentina ima najveći broj psihologa po stanovniku u svetu: 222 na 100 000 osoba odnosno, barem četiri puta više nego u Francuskoj.
Na rubu Evrope, strateška ekspanzija Kine na Balkanu
piše Žan-Arno Derans
Novi putevi svile prolaze kroz Albaniju i Crnu Goru, sve do Slovenije. Ipak, najbliže odnose Peking je uspostavio s Beogradom, na osnovu prijateljstva nastalog 1999. godine, pod američkim bombama koje su u bivšoj jugoslovenskoj prestonici uništile kinesku ambasadu. Danas ovaj poseban odnos doprinosi dinamizmu srpske ekonomije, iako ne uvek uz odobravanje stanovništva
Tri žene su na straži, u kolibi podignutoj pored puta koji prolazi kroz selo Krivelj, u srcu rudarskog basena Bor, na istoku Srbije. Ložište greje i dalje svež vazduh ranog proleća, a električni kabl razvučen je da bi napajao televizor. Komšija donosi tursku kafu i upozorava: „Auto! Izađite, idu braća Kinezi!“ – ironičan je, jer vlada u Beogradu voli da ističe prijateljstvo s „bratom“ Si Đinpingom. Tri žene istog trenutka blokiraju prolaz, primoravajući vozilo „kineske braće“ da se okrene.
Ove scene ponavljaju se nekoliko puta dnevno od 29. januara, kada su meštani podigli blokadu s natpisom „Niste dobrodošli“. Kopovi otvorenih rudnika bakra okružuju Krivelj. Nestanak ovog sela planira se još od 1970-ih. Naslednik Francuske rudarske kompanije Bor, osnovane 1904. godine, „Rudarsko-topioničarski basen Bor“ (RTB Bor) bio je u vlasništvu države Srbije sve dok 2018. godine nije prodala 63% svog kapitala kineskom gigantu „Ciđin majning grup“.
Hitler, pozadina preuzimanja vlasti
piše Žoan Šaputo
Suprotno uobičajenom verovanju, Adolf Hitler nije došao na vlast putem izbora. U kontekstu stalnih parlamentarnih kriza i moralnih panika koje je orkestrirala štampa pod kontrolom magnata krajnje desnice, dolazak na vlast bila je rezultat zavera industrijalaca i bankara. Svi su imali nameru da slome izborni polet levice i sruše socijalnu državu.
Dolazak nacista na vlast, 30. januara 1933, predstavlja prvotnu traumu svake demokratske svesti. Nemačka je na Zapadu bila smatrana velikom zemljom kulture, nauke, istraživanja i tehnike, bogatom muzičkim, književnim i filozofskim dostignućima, kao i Nobelovim nagradama. Ponosila se i najstarijom, najsnažnijom i najbolje organizovanom levicom na svetu, sa socijaldemokratskim i komunističkim sindikatima, kao i partijama koje su svojim delovanjem – u slučaju Socijaldemokratske partije (SPD) – ili čak samim svojim postojanjem – u slučaju Komunističke partije (KPD) – uspele da nametnu naprednu socijalnu demokratiju 1918-1919.
Naravno, Vajmarska koalicija (SPD, Demokratska partija ili DDP i katolički centar) koja je 31. jula 1919. godine usvojila novi Ustav, doživela je povlačenje na izborima iz 1920. godine, ustupajući mesto umerenijim, čak desničarskim većinama koje su radile na povratku starim demokratskim i socijalnim uzusima. Takođe, socijaldemokratski predsednik Fridrih Ebert, koji je preminuo tokom mandata, zamenjen je 1925. godine živim fosilom starog režima, general-feldmaršalom Polom fon Hindenburgom, ali je on, u skladu sa zakonom, položio zakletvu na Ustav i držao se nje.
Stanje političke blokade u Francuskoj
piše Bruno Amable
Rasulo do kog je dovelo raspuštanje Narodne skupštine 9. juna će, po svemu sudeći, potrajati. Ipak, iako među partijama, koalicijama i drugim političkim projektima vlada konfuzija, moguće je izvući neke jasne zaključke o tome šta nas čeka.
Koja je bila srž strategije na osnovu koje su 2017. godine tadašnji kandidat Emanuel Makron i pokret Republika u pokretu odneli pobedu? Iskorišćavanje i zatim jačanje razdora između levog i desnog bloka. To im je omogućilo da oko sebe okupe bogate i obrazovane slojeve ovih blokova na temelju produbljivanja neoliberalne transformacije i jačanja integracije Francuske u EU. Glavna prednost ovog buržoaskog bloka bila je njegova sociološka i politička homogenost; Ahilova peta bila mu je brojčana slabost, koja im je nametnula privlačenje drugih društvenih grupa.
Sam sadržaj ovog projekta – koji je suštinski služio sprovođenju niza reformi namenjenih slabljenju socijalne države – u startu je isključio mogućnost širenja ulevo. Na raspolaganju im je jedino bilo uključivanje grupacija nekadašnjeg desnog bloka. Tako je premijer iz redova Republikanske partije (LR), Eduar Filip, formirao vladu u kojoj su najvažniji resori pripali konzervativcima. Kadar potekao s levog centra tanjio se sve više, sve dok se nije sveo na nekolicinu perifernih i podređenih ličnosti, uz još nekoliko političara, poput Gabrijela Atala, koji su nakon kratkog boravka u Socijalističkoj partiji (PS) izgradili konfuzan politički identitet.
Tagovi
