Čitaoci Nedeljnika usvojili su kao dobru naviku da uz svaki novi broj svog omiljenog magazina jednom mesečno čitaju i Le Monde Diplomatique. Časopis za intelektualnu elitu, kako ga često opisuju, jedno vreme nije izlazio uz Nedeljnik i nije prošao četvrtak da ne dobijemo makar jednu poruku ili mejl sa pitanjem: „Kad će Mond?“
Mond se vratio u naše živote i biblioteke, ali u online izdanju. Na sajtu Le Monde Diplomatique, u saradnji sa Nedeljnikom, možete na srpskom čitati nove brojeve i čitavu arhivu prestižnog lista.
Novi broj časopisa Le Monde Diplomatique je stigao! Pogledajte neke od tema koje vas čekaju u januarskom broju.
Da li je rusija imperijalistička sila?
Sergej Fedjunin i Elen Rišar
Milijarde dolara pomoći nisu bile dovoljne – ukrajinska kontraofanziva doživela je neuspeh. U nadi da će održati priliv novca iz zapadnih prestonica, Kijev svog napadača predstavlja kao kolonijalnu silu koja predstavlja pretnju po čitavu Evropu. Osvrt na istoriju Ruskog carstva i posebno mesto koje u njoj zauzima Ukrajina poziva na preispitivanje ovog koncepta
Otkako je Rusija u februaru 2022. godine otpočela napad na njihovu zemlju, Ukrajinci svoju borbu opisuju kao rat za oslobođenje od statusa nekadašnjeg protektorata Rusije, koja pojačava svoj uticaj. Geograf Mišel Fuše ruski napad određuje kao „kolonijalni rat“, baš kao što je i francuski predsednik Emanuel Makron u govoru na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti, održanoj u februaru 2023. godine, rusku agresiju nazvao „neo-kolonijalnom i imperijalističkom“. Ona je, navodno, razotkrila ekspanzionističke težnje Moskve, koja je samo čekala priliku da povrati izgubljene teritorije bivšeg SSSR-ovog carstva, dok, prema nekim analitičarima, pretenduje na svetsku dominaciju kao civilizacijska sila zasnovana na „tradicionalnim“ vrednostima. Carstvo, imperijalizam, kolonijalizam: ovi pojmovi nižu se u analizama jedan za drugim, kao da se odnose na jednu istu stvar. Ipak, rusku situaciju nemoguće je razumeti bez razjašnjenja ove terminologije.
Jedno je sigurno: od 13. veka i temelja postavljenih u Moskoviji, Rusija se uspostavila na ogromnoj teritoriji koja poseduje obeležja jedne imperije. Bez obzira na raznolikost njegovih oblika kroz istoriju, ovaj tip političkog entiteta uglavnom se definiše kao održavanje sistema zasnovanog na razlikama i hijerarhijama među narodima i teritorijama. Da bi jedna imperija uopšte mogla da postoji, potreban je visok stepen diferencijacije između centra i periferije, bilo da je ona kulturno, etnički, geografski ili administrativno određena. U slučaju evropskih imperija, ova razlika posebno je izražena. Francuske i britanske kolonije u Aziji i Africi geografski su odvojene od metropole; „domoroci“ imaju podređeni pravni status, a njima upravljaju posebne birokratije. „Izuzeci“, poput Alžira (podeljen na tri francuske oblasti) i Irske (uključena u Ujedinjeno Kraljevstvo), samo potvrđuju ovo pravilo: evropske imperije bile su zasnovane na uspostavljanju vladavine doseljenika iz metropole, koji su smatrani moralno superiornima i, samim tim, sposobnima da eksploatišu autohtone većinske narode.
Rat u Ukrajini ubrzava naoružavanje širom sveta
Filip Lejmari
Velike sile su između 1932. i 1934. godine u Ženevi organizovale svetsku konferenciju o razoružanju, u pokušaju da spreče izbijanje sveopšteg sukoba. Nažalost, znamo kako se to završilo. Vek kasnije, odbrambena industrija cveta. Na talasu ruske agresije protiv Kijeva i geopolitičkih tenzija u Aziji i na Bliskom istoku, ova industrija beleži rekordne prodaje, a akcionarima namiče osmeh na lice
Ukrajina, Gaza, Balkan, Crveno more, Tihi okean – vazduh miriše na zveckanje oružja. Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira (SIPRI) primećuje da je svetska vojna potrošnja, koja je 2022. godine povećana osmu godinu zaredom, dostigla najviši nivo u poslednjih trideset godina, još od završetka Hladnog rata: 2.055 milijardi evra, odnosno 2,2% svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Načelnik Generalštaba francuske kopnene vojske, general Pjer Šil, upozorava na „povratak velikih ratova kao preovlađujućeg metoda rešavanja sporova“ i „izazivanje paroksizmalnog nasilja, pri čemu moralni i pravni okviri popuštaju pod udarima razuzdanog varvarstva, što smo mislili da još ima samo u udžbenicima iz istorije“.
Uzde su puštene kada je Rusija 2014. godine anektirala Krim i Donbas. Države se ponovno naoružavaju, odbrambene industrijske baze ubrzavaju proizvodnju i bore se oko izvoznih poslova. Moskva, nakon povlačenja iz nekoliko sporazuma o naoružanju, u 2024. godini povećava vojni budžet za 70%, vraćajući se nivoima iz 1980-ih i 1990-ih godina. „Sve za front, sve za pobedu“, proklamuje ruski ministar finansija Anton Siljanov. Najavljenih 10.800 milijardi rubalja (109 milijardi evra), odnosno 6% ruskog BDP-a, iskoristiće se pre svega za ubrzanje proizvodnje granata, tenkova i bespilotnih letelica, ali i za isplatu mobilisanih vojnika i obeštećenje porodica poginulih na frontu. Ruska vojska je tokom 2023. godine ispalila preko dva miliona granata, dvostruko više u odnosu na prethodnu godinu. Internet portal Oryx procenjuje da je u Ukrajini oštećeno ili uništeno na desetine hiljada ruskih kopnenih vozila.
Sve opasnosti američkih izbora
Žulijan Brigo
Na listi preliminarnih izbora ili primarija unutar dve hegemone partije koji prethode nacionalnim američkim predsedničkim izborima 2024. godine, najviše pažnje biće usmereno na Južnu Karolinu. Sa demokratske strane, pobeda predsednika Džozefa Bajdena čini se zagarantovana; sa republikanske, glasanje u ovoj konzervativnoj državi trebalo bi da zapečati sudbinu konkurenata Donalda Trampa. Jedini problem je što većina Amerikanaca ne želi ni jedno ni drugo…
Unedelju, 29. oktobra 2023. godine, puni se sala crkve Long Branch u Grinvilu, četvrtoj urbanoj anglomeraciji Južne Karoline. U crnom odelu i beloj košulji sa ružičastom kravatom, Šon Dogan pridružuje se podijumu, na kojem je stajao hor od šest glasova, dvojica pijanista i jedan bubnjar. „Potrebno nam je pet ili šest dobrovoljaca, zahvaljujem.“ Kao pastor ove evanđeličke baptističke crkve, on poziva na binu članicu Nacionalnog saveta crnkinja (National Council of Negro Women, NCNW). „Mi smo nacionalna organizacija koja traži unapređenje obrazovanja, preduzetništva, ekonomsku stabilnost… Trenutno vodimo kampanju kako bi se što više ljudi upisalo na biračke spiskove.“
Počinje da ispituje publiku: „Ko je među vama upisan?“ Većina, 402 vernika (400 crnaca i 2 belca), podiže ruku. „Vrlo dobro. A ko će glasati?“ Rezultat je isti. „To volimo da vidimo. Dođite da nas gledate, pričajte okolo o tome. Neka se u novembru čuje vaš glas!“ Ona pastoru uručuje ček kao podršku crkvi, i govori kako „jedva čeka da čuje njegovu besedu“, a zatim silazi niz stepenice. Jedna godina deli ovu jesenju nedelju od novembarskih predsedničkih izbora 2024, gde se već očekuje okršaj Džozefa Bajdena i Donalda Trampa u rimejku od 2020. godine.
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 3.000 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
Tagovi
