Čitaoci Nedeljnika usvojili su kao dobru naviku da uz svaki novi broj svog omiljenog magazina jednom mesečno čitaju i Le Monde Diplomatique. Časopis za intelektualnu elitu, kako ga često opisuju, jedno vreme nije izlazio uz Nedeljnik i nije prošao četvrtak da ne dobijemo makar jednu poruku ili mejl sa pitanjem: „Kad će Mond?“

Mond se vratio u naše živote i biblioteke, ali u online izdanju. Na sajtu Le Monde Diplomatique, u saradnji sa Nedeljnikom, možete na srpskom čitati nove brojeve i čitavu arhivu prestižnog lista.

Novi broj časopisa Le Monde Diplomatique je stigao! Pogledajte neke od tema koje vas čekaju u novembarskom broju.

LMD na srpskomLMD na srpskom

VELIKI DOSIJE: IZRAEL-PALESTINA, ŠTA POSLE POŽARA?

Izdaleka je sve delovalo mirno. Isto tako i s procesom normalizacije nakon nedavnih sporazuma između Tel Aviva i nekoliko arapskih zemalja. Međutim, čim je Hamas 7. oktobra krenuo u napad, novinske kuće su prešle na specijalna izdanja: da se za operaciju okrivi Iran; da seciraju prirodu napada i nametnu termin „terorista“. Dok je u Izraelu bes usmeren protiv posrnule sile koja nije uspela da spreči masakr, Palestinci broje svoje hiljade mrtvih. Usklađena s diplomatijom Sjedinjenih Država, francuska diplomatija se zarekla na dobrovoljnu nemoć (pogledajte ispod sve tekstove).

Serž Alimi, „Bezuslovna podrška Izraelu“, „terorizam“, „antisemitizam“

Osamnaest meseci nakon ponovne izborne pobede Emanuela Makrona, dva ključna elementa koji su obeležili predsedničke i parlamentarne izbore 2022. godine dobila su potvrdu: vlast je i dalje izrazito nepopularna, a krajnja desnica nastavlja uspon. Istovremeno, trajno je razvejana i jedna iluzija koja je prošle godine bila široko rasprostranjena. Umesto da ponovno postane moćna i ujedinjena, levica je ostala manjinska snaga bez jasnih perspektiva, što obično vodi daljoj fragmentaciji.

Nasilni napad Hamasa na Izrael i neselektivno bombardovanje izraelske vojske (preko četiri hiljade mrtvih tokom prve nedelje) na dramatičan način obnovili su ovu podelu, možda čak i bespovratno. Nova faza sukoba na Bliskom istoku, obeležena nizom ratnih zločina čije se slike trenutno šire, pretvorila je dugogodišnje nesuglasice među levim strankama o ovoj temi u medijsku i političku harangu bez presedana protiv Nepokorne Francuske (LFI).

Brod je, međutim, već tonuo.

Alen Greš, Civilizovani, varvari i ostali teroristi

Šta jednoj majci, jednom ocu, može biti užasnije nego da izgubi dete? Toliko je raspršenih nada, snova pretvorenih u košmare, uništenih planova. Niko ko nije doživeo takvu tragediju ne može istinski da je pojmi. A svaki roditelj drhti pri pomisli da će primiti poziv u kom će ga obavestiti o takvoj tragediji. Takva strahota može biti ishod bolesti, tad se može okriviti samo „sudbina“, nekog udesa, kad se može optužiti vozač, ako je odgovoran; „terorističkog“ čina, koji je ovde pogodio školu, onamo prodavnicu, tamo običnog prolaznika. Koga tada okriviti? Naravno, teroristu, koga drugog?

Pa ipak… Nalazimo se u ulici Ben-Jehuda, u samom centru Jerusalima, 4. septembra 1997. godine. Trojica samoubica iz Hamasa se raznelo ubijajući pri tome pet osoba, među kojima i Smadar, četrnaestogodišnju devojčicu koja je pošla da kupi knjigu. Devojčica nosi ugledno prezime u Izraelu. Njen deda, general Matitjahu Peled, je bio jedan od arhitekata pobede juna 1967, pre no što je postao „golub mira“ i jedan od protagonista takozvanih „Pariskih razgovora“, prvih tajnih susreta čelnika Organizacije za oslobođenje Palestine (PLO) i Izraelaca „cionista“. Te 1997. godine, Benjamin Netanjahu je već bio premijer i obećao je da će uništiti Sporazum iz Osla potpisan 1993, što će mu i uspeti. On poznaje Smadarinu majku, Nurit, ona mu je školska drugarica i prijateljica iz mladosti. Kada ju je pozvao da izjavi saučešće, uzvratila mu je pitanjem: „Bibi, šta si to uradio?“, smatrajući ga odgovornim za smrt svoje kćeri.

Majlis Kider, Ko pogoršava ekonomsku krizu na Kubi?

Nemaština, redovi ispred prodavnica, rasplamsavanje crnog tržišta deviza i inflacija cena: kubanska ekonomija prolazi kroz duboku krizu već tri godine. Ako je američki embargo strukturno odgovoran za ovu uzburkanu situaciju izazvanu šokom pandemije Covid-19, monetarna reforma samo je još više pogoršala stvari. Narod se suočava sa tim, ali se odlasci u inostranstvo umnožavaju.

LMD na srpskomLMD na srpskom

Na čijoj strani je Azija?

Završno saopštenje država BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika) 24. avgusta 2023, zazvonilo je na uzbunu: „Duboko smo zabrinuti zbog strašne humanitarne situacije na okupiranim palestinskim teritorijama zbog eskalacije nasilja koje je rezultat nastavka izraelske okupacije i širenja ilegalnih naselja. Pozivamo međunarodnu zajednicu da podrži neposredne pregovore zasnovane na međunarodnom pravu (…).“ Odavno se u nekom tekstu međunarodne konferencije nije videla tako direktna izjava.

U Aziji, jedino Malezija i Severna Koreja javno podržavaju Hamas. Iako sve druge vlade osuđuju nasilje, pojedine – u manjini – bezuslovno podržavaju Izrael. To je slučaj sa Indijom čiji se premijer Narendra Modi približio Tel Avivu i vodi antimuslimansku politiku. Većina čelnika poziva na odbacivanje zakona odmazde. Tako Japan oplakuje žrtve na obe strane i odbija da se „priključi Sjedinjenim Državama, Engleskoj, Francuskoj, Nemačkoj i Italiji i da [9. oktobra] da zajedničku izjavu (…) kojom se obećava jedinstvena podrška Izraelu“.

Kina je prvo osudila „eskalaciju napetosti i nasilja“ pre no što je izjavila: „Osuđujemo dela u kojima stradaju civili. Protivimo se merama koje pogoršavaju sukob i destabilizuju region (…).“ Peking, koji je radio na približavanju Saudijske Arabije i Irana, je zabrinut što vidi da su njegovi napori propali i podseća da „nijedan talas pomirenja na Bliskom Istoku neće potrajati ukoliko izraelsko-palestinski sukob ostane nerešen“. Tajland, čijih skoro trideset hiljada stanovnika radi u Izraelu, je objavio da je njih tridesetoro poginulo a još sedamnaestoro oteto prilikom napada Hamasa. On zahteva da obe strane „prestanu s (…)

LMD na srpskomLMD na srpskom

Reno Lamber, Da li se zaista bližimo dedolarizaciji sveta?

Održavanje BRIKS samita (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika) u Johannesburgu u avgustu 2023. godine pratili su zvanična saopštenja koja su kritikovala ulogu američke valute u svetskoj ekonomiji, kao i njeno koriščenje u političke svrhe. Moskva i Brazilija su najavili nameru da ograniče svoju izloženost američkom dolaru. Međutim, da li je dovoljno samo proglasiti kraj dominacije dolara da bi se to ostvarilo?

LMD na srpskomLMD na srpskom

PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 3.000 DINARA.

ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.

ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.

Povodom Crnog petka, Nedeljnik je pripremio specijalnu ponudu. Veliki popust na pretplatu za štampano i digitalno izdanje.