Iako časopis za intelektualnu elitu, kako vole da ga nazivaju, jedno vreme nije izlazio uz Nedeljnik, čitaoci su nastavili redovno da se interesuju za njega. A to što su ga, nakon što smo ponovo počeli da ga objavljujemo uz naš magazin, zdušno prihvatili, govori nam da su kao dobru naviku usvojili čitanje najaktuelnijih svetskih političkih zbivanja koje njegovi autori pripremaju svakog meseca.
Mond diplomatik na srpskom ponovo izlazi uz Nedeljnik, i to u elektronskom izdanju. Osim što možete čitati o najnovijim događajima koji menjaju stanje sveta, Mond ima čitavu arhivuprethodnih brojeva, koje kao pretplatnici možete otvoriti.
Stigao je novi broj Mond diplomatika na srpskom! Prelistajte martovsko izdanje i informišite se o onome što se dešava u svetu. Kritički i uz drugačije gledište.
DOSJE: VELIKA ZAMKA VELIKOG NAORUŽAVANJA EVROPE
Nemoguć mir? Kriv je ukrajinski predsednik — čuje se sve češće nestrpljenje iz Vašingtona. Američki savetnik za nacionalnu bezbednost čak je i pozvao Volodimira Zelenskog da odstupi sa predsedničke funkcije. Ali, posle tri godine rata, održavanje izbora u Ukrajini deluje kao izuzetno složen zadatak, sa neizvesnim ishodom. Iako evropske prestonice u načelu podržavaju aktuelnog šefa države u Kijevu, njihova autonomija u odnosu na Sjedinjene Države ostaje više teorijska nego strateška… uprkos velikom talasu naoružavanja najavljenom iz Brisela, Berlina, Londona i Pariza, i uprkos snu o jedinstvu u nevolji.
Da li je, dakle, rat sa Rusijom neizbežan? Kada lideri Starog kontinenta udruženim snagama naduvavaju balon ruske pretnje, čini se da oni zapravo pripremaju sukob za koji tvrde da žele da izbegnu.
Japan, nezavistan, ali ne i slobodan
Nekoliko nedelja nakon što je Donald Tramp preuzeo dužnost, svet se pita: dok predsednik Sjedinjenih Država najavljuje zaokrete na sve strane i najavljuje tektonske promene u svetskom poretku – kako će reagovati druge velike sile? Pogledi se usmeravaju ka Kini, Nemačkoj, Indiji, Rusiji… A jedna zemlja gotovo u potpunosti izostaje iz analiza: Japan, četvrta svetska ekonomska sila.
Pre trideset pet godina, sva su svetla bila uprta u japansko ostrvlje. Uporno snažan rast, razuzdana kreativnost… Tada niko nije sumnjao: budućnost čovečanstva oblikuje se u zemlji mange. U mešavini divljenja i straha, naslovne strane su zamišljale nezamislivo: da bi zemlja koja je 1945. bila na kolenima mogla uskoro da nadmaši Sjedinjene Države u stvaranju bogatstva.
Da li Rusija zaista predstavlja egzistencijalnu pretnju?
„Francuska nije ostrvo“, upozoravao je Emanuel Makron 20. februara ove godine na društvenim mrežama. „Strazbur–Ukrajina, to je otprilike 1.500 kilometara, nije baš daleko.“ Alzas posle Donbasa? Preterano alarmantni ton francuskog predsednika možda je izazvao osmeh kod njegovog ministra odbrane Sebastijana Lekorna, koji – kao i većina ozbiljnih posmatrača – odbacuje takav scenario: „Biti nuklearna sila logično znači da se ne nalazimo u istoj poziciji kao država koja to nije.“ Jedan od njegovih prethodnika, Erve Moren, postavljao je pitanje u Journal du dimanche od 9. marta: „Da li zaista treba da uznemiravamo naše građane govoreći im, manje-više, da je ultimativna pretnja na granicama Francuske – Rusija?“
Slično pitanje moglo bi se postaviti i u Nemačkoj. Ili u Španiji, Italiji. Ali na istoku Evrope i oko Baltičkog mora? Da li se nad središtem Starog kontinenta nadvija veliki sukob? Uz retke izuzetke, evropski lideri i zvaničnici više ne koriste jezik potencijalne već stvarne pretnje: ruska vojska se, tvrde oni, priprema za napad. Ukoliko bi u Ukrajini došlo do trajnog prekida vatre, objašnjava Makron 1. marta za Le Parisien, Moskva će „sigurno napasti Moldaviju, možda i Rumuniju“. Za poslanika Evroparlamenta iz partije Place publique, Rafaela Gliksmana, ruske „trupe će preći granicu Estonije i Letonije“ (Le Monde, 22. februar). Varijacija na temu teorije domina, servirana dva dana ranije u L’Expressu: „Vladimir Putin neće prestati dok ne baci Ukrajinu na kolena, a zatim će se okrenuti Gruziji, Moldaviji, pa možda i baltičkim državama ili Poljskoj…“
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 2.500 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
