„Štikla na klaviru“, „veliko ždranje na sceni“, „kafana umesto predstave“, „komercijalizacija“…: Kako je jedna večera u Narodnom pozorištu izazvala buru i šta se zapravo dogodilo

Fotografije svečanog stola na Velikoj sceni Narodnog pozorišta i visoke potpetice nemarno oslonjene na klavirske dirke, u praznoj sali nacionalnog teatra – u poslednja dva dana pokrenule su mnoge komentare na društvenim mrežama, s pitanjem da li je moguće da je neko „iznajmio“ jednu od najuglednijih institucija kulture za, kako se pretpostavljalo, privatnu večeru, pišu Novosti.

Jedan od snimaka na kojem gošća pozira s cipelom na štiklu oslonjena na dirke koncertnog klavira posebno je izazvala niz negativnih komentara.

Reakcije na fotografije sa večere na društvenim mrežama među poslenicima kulture su uglavnom bile: „sramno“, „kafana umesto predstave“, „apokalipsa“, a mnogi su se zapitali i da li baš svaki prostor treba komercijalizovati ili ipak postoje neka, ako bi se tako moglo reći, „sveta mesta“, piše Danas.

A reč je o, zapravo, prazničnoj večeri za partnere i prijatelje međunarodnog časopisa „Buro“, koji je nedavno dobio srpsko izdanje.

Dramaturškinja i pozorišna kritičarka Aleksandra Glovacki smatra da je nedopustivo da se institucije kulture profanišu.

„Veliko ždranje na sceni Nacionalnog teatra! Smatram da se institucije kulture ne smeju profanisati, da u tom smislu nisu na prodaju, jer se logično nameće pitanje granice prodaje. Gde je granica? Ako može večera, može i svadba, slava? A šta ako neki bordel ponudi više? Kultura je obazrivo uzgajanje, od biljaka do duha. Između ostalog podrazumeva i čupanje korova. Ova večera široko otvara vrata korovu“,rekla je Aleksandra Glovacki.

Reditelj Andraš Urban kaže da misli da su događaji ovakvog tipa, nažalost, česti u našim pozorištima.

„Sad imamo ovaj slučaj i bukvalno ne znamo kome se izdaje sala i za šta, a sigurno je da svi Narodno pozorište gledamo sa nekom specifičnom pažnjom. Pozorište bi trebalo da bude hram kulture, a ne da služi za komercijalne svrhe. Naravno, nije sve tako jednostavno, jer svi znamo da su kulturnim ustanovama sredstva veoma potrebna, ali ne po svaku cenu. Uz to, činjenica je da je jako iritantna fotografija sa štiklama i klavirom“, rekao je Andraš Urban.

Upravnica Narodnog pozorišta Ivana Vujuć objasnila je za Novosti da, okviru programa „Platforma“, Narodno pozorište organizuje saradnju sa najrazličitijim umetnicima, pedagozima, pa i svetskim portalima.

„Tako smo, između ostalog, upriličili dolazak čuvenog Rimini protokola, ali i onlajn platformi koje se bave kulturom, dizajnom, modom, fotografijom, izdavaštvom. Rečju, kreativnom industrijom“, rekla je Ivana Vujić.

„Buro“ je takva platforma, dodaje ona, lansirana 2011. godine i danas je prisutna u deset zemalja na četiri kontinenta.

Ivana Vujić ističe da „Buro“ sarađuje sa najrazličitijim stvaraocima i promoviše svetske umetničke inovacije, kao i da su imali više nastupa u našoj zemlji.

U Narodnom muzeju su najavili početak rada u Srbiji, a u Belom dvoru priredili gala veče, pišu Novosti.

„Na našoj sceni izvođena je i klasična muzika sa solistima Opere, ali to niko nije fotografisao. Nacionalni teatar i treba da radi gala programe kreativnih industrija, kao što je to slučaj sa Metropoliten muzejom u Njujorku. Jer, na taj način zarađujemo sredstva koja ulažemo u sopstvene programe. Podsećam da smo od 20. oktobra do 8. decembra u našem teatru ugostili umetnike Kairske opere, HNK i ZKM iz Zagreba, Dramatena iz Stokholma, SNG iz Ljubljane, MNT iz Skoplja“, rekla je Ivana Vujić.

Na pitanje da li su ponašanje gostiju i kompletan događaj bili primereni ugledu Narodnog pozorišta, Vujićeva je rekla da nikakve bahatosti nije bilo.

„A što se tiče hrane na sceni, ona je bila deo gala večeri. Već smo to imali u programu World Minds. Gosti su bili najveći pronalazači sveta, nobelovci, koji su držali predavanja na proscenijumu, a na sceni je poslužen zajednički ručak… Uostalom, i hrana predstavlja pozorište i izvođenje, to je predstava za sebe. Nesporno, od toga kuća ima veliku zaradu, pa će deo novca otići i za članstvo u Evropskoj pozorišnoj konvenciji za koju do sada nismo imali sredstava, a koja će omogućiti naše pozicioniranje i učešće na svetskim festivalima“, rekla je Ivana Vujić.

Kompozitorka Ivana Stefanović rekla je za Danas da razume nedostatak novca pa čak i komercijalizaciju, ali i da za to postoje granice.

„To je još uvek nacionalni teatar, koji se verovatno muči sa budžetom i verovatno mu nikad nije dovoljno para za sve projekte koje planira i taj deo razumem, čak mogu da razumem do jedne mere i tu komercijalizaciju, ali zaista na jednom ograničenom nivou. S druge strane, svaki organizam ima srce. To srce u slučaju Narodnog pozorišta je scena. Dakle, to je jedan prostor u koji se ne puštaju ni virusi, ni gosti, zato što onda taj organizam mre. Na sceni se dešavaju jako važne stvari i one spadaju čak i u one koje nisu samo stvar dobrog izvođenja ili lepog pevanja ili dobre glume ili odlične režije, nego zaista stvar duha. Kada dođe do ovakvih upada, on se remeti. Dakle, ja se bojim da su ovakve stvari fatalne za institucije kulture jer su institucije kulture užasno osetljiva bića. Nisu to samo zidovi, nisu čak ni samo ljudi, nego njihov proizvod, proizvod njihovog duha i to je ono što je ugroženo“, rekla je Ivana Stefanović.