O tome kako su nadmudrili državnu propagandu, kako su privukli toliki broj ljudi da se okupe u odbrani svojih prava, ali i o svojim političkim stavovima, kako se odlučio za društveni aktivizam, šta su najveći problemi u Srbiji, kojoj političkoj opciji naginje, ali i o savetu opoziciji, za Nedeljnik govori Savo Manojlović.
Kakvi su bili pritisci?
Iz prethodnih iskustava sam video kako idu stvari, pa smo se trudili da sve to predupredimo. Strategija je bila da ne postoji šansa da nas zaustave, pa sam odmah rekao: „Ako vas pozovem da odustanete od protesta, a nisu ispunjeni zahtevi, nemojte me poslušati.“ Postavili smo jasan plan i stavili do znanja da nećemo odustati od njega, bez obzira na pritiske.
A da li ih je bilo u smislu da se sretnete sa predsednikom Vučićem?
Krene neko da pita da li bih hteo da se vidim sa Vučićem ili nekim od njih. Rekao sam da nema šta da se viđamo. Postoje jasni zahtevi, mogu da ih pošaljem sa pravnom argumentacijom i nema šta da razgovaramo, usvojite zahteve i to je to. U jednom momentu je usledio njegov poziv.
Kako je došlo do toga?
Stizali su pozivi sa nekog nepoznatog broja, ja sam ih odbijao i napisao poruku da sam na sastanku. Onda mi je stigla poruka: „Aleksandar Vučić ovde, ne mogu da vas dobijem“. I onda smo se čuli. Rekao je da je video zahteve i da će da ih ispune i da je pitanje da li ćemo mi da održimo javno obećanu reč. Naravno da uvek držim reč. I to nije, kako pokušavaju da nam pripišu, reč data Vučiću. Mi smo jasno reč dali celoj Srbiji. U svakom nastupu smo komunicirali dva zahteva i da protesti onda staju. I još nešto, nije bitno kome se daje reč, već ko je daje.
Ceo intervju objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 16. decembra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Svi čitaoci na poklon dobijaju novi broj Mond diplomatika
Bobby
Он се "тресе" и они се "тресу", само на могућност да остану без власти. Јер улози су огромни. А његов први дан без власти, значи и први дан у затвору. Како сада изгледају смешне оне његове смицалице, као: вероватно се нећу кандидовати поново.... итд. Како му то одједном тих небитних 31.000 изашлих, постадоше огромни ? Зато што он то зна боље од свих. Да у овој земљи безнађа и апатије, сваки присутан грађанин на протестима може слободно да се мултипликује са 100 (а вероватно и више), а онда је то већ врло опасно, поготово за њега, који ето, још увек размишља да ли да се поново кандидује за председника странке. Какав фолирант.