„… što sam sve ove godine protraćio na tako neozbiljnu stvar kao što je rokenrol“: Treća decenija bez Milana Mladanovića

Šta si želeo da budeš kad porasteš?

„Ja kad sam bio mali, ja sam želeo da budem Bitls. Jedan od Bitlsa. Pošto smo ja i moj najbolji drug svuda išli po ulici i pevali smo Bitlse, naročito Obladi, Oblada“.

Bio je odgovor, star 30 godina, koji je Milan Mladenović dao dok je stajao, u teget, teškom sakou sa okruglim zlatnim dugmićima, na šinama kojima prolazi tramvaj dvojka u Karađorđevoj ulici. Normalno, nije postao Bitls, ali je postao nešto slično njima na rok sceni naših prostora. Kao frontmen grupe „Ekatarina Velika“ i kao istaknuti muzičar i tekstopisac ušao u leksikon jugoslovenske muzičke scene.

One tri želja „za zlatnu ribicu“ koje je poželeo – „Prva i najveća želja da se probudim i da ustanovim da je 1990. godina i da kažem, uh al sam nešto ružno sanjao. Druga želja bi mi bila da budem zdrav i čitav jedan poduži vremenski period, još jedno 40, 50 godina. A treća želja bi mi bila da zaradim toliko novca da njime mogu da pravim neke interesantne stvari kao što je muzika“ – na samom kraju u intervjuu za RTS ipak se nisu ostvarile, a ovog 5. novembra obeležava se 30 godina od kako nas je Milan Mladenović napustio.

Milan Mladenović rodio se u Zagrebu, odrsato u Sarajevu i živeo u Beogradu. O Zagrebu nije nikad pričao, verovatno jer ga se nije puno sećao, o Sarajevu je govorio da je „mračno uticalo na njega“, a u Beogradu je započeo svoje prve korake u svetu muzike.

Prvo je oformio bend „Limunovo drvo“, sa drugom iz školske klupe. Nastupali su na nekoliko gitarijada po Beogradu i imali su nekoliko solo nastupa. Prilikom jedne svirke „Limunovog drveta“ u Novom Sadu, desilo se upoznavanje Milana i Firčiji.

„Prepoznali smo se i nekoliko puta smo Milan i ja ukrstili svirke. Odmah mi se urezao kao rečit, otvoren, strog lik ali sa kredibilitetom“, opisao je Firči njihov susret jednom prilikom. Međutim Firčijevo mesto u bendu usledilo nešto kasnije.

Nakon „Limunovog drveta“, Milan je zajedno sa Dušanom Kojićem Kojom i Ivicom Vdovićem – Vd, osnovao bend „Šarlo akrobata“. Bilo je to nešto potpuno novo; drugačiji i oštar zvuk. Iako su kratko trajali uspeli su da ostave veliki pečat u istoriji jugoslovenskog novog talasa, svojiim jedinim albumom „Bistriji ili gluplji čovek biva kad…“, kao i kultnom kompilacijom „Paket aranžman“.

Šarlo Akrobata, bend toliko kratko trajao a toliki impakt u muzici pic.twitter.com/SujWxGXrqT

— Vd (@Vdaekv) October 4, 2019

Pošto Šarlo nije dugo trajao, zbog navodnih nesuglasica Milana i Koje, grupa se raspala. Vrlo brzo nastaje „Katarina Velika“, koja nakon dve godine, nakon izmenjene postave i priče o zakonu i pravima prerasta u jednu jedinu „Ekatarinu Veliku“.

Pored benda Ekaterine Velike, Milan se radio kao producent na albumima bendova „Gustaf i njegovi dobri duhovi”  i Fit; zajedno sa članovima grupe pojavio se u filmu Gorana Markovića „Tajvanska kanasta”, kao i u filmu Milana Živkovića „Crna Marija“.

Početkom devedesetih, nakon što su počeli ratovi na našim prostorima, „sa članovima grupa Partibrejkers i Električni orgazam formira projekat ‘Rimtutituki’, čija je muzička aktivnost koncentrisana na antiratnu propagandu.“

Njihov, kako bi to danas nazvali, performans, kada su na malom kamiončetu kružili ulicama Beograda, sa kog su glasno puštali singl „Slušaj ‘vamo“, sa ključnim refrenom „Mir, brate mi“, ostao je upečatljiva slika tog vremena i borbre protiv tada aktuelnih dešavanja.

U leto 1994. godine odputovao je u Brazil, gde je snimio album „Angel’s Breath”. Po povratku iz ove egzotične zemlje usledio je, nažalost, poslednji koncert „Ekatarine Velike“, i to u Budvi, na obali Jadranskog mora. U jednom tekstu na portalu Velikih priča, Dragan Markovina pisao je upravo o toj tajnovitoj i skrivenoj vezi između Jadrana i Milana, koja se provlačila čitav niz godina njegovog stvaralaštva, pa se tako simbolično morala i završiti.

„Mladenović je nakon toga otišao na ono posljednje brazilsko ljeto bezbrižnosti, vratio se i praktično se srušio na koncertu, opet na jadranskoj obali, u Budvi, 24. 8. 1994. godine. I to je bilo to. Milan nažalost nije dočekao godine mira i kakve-takve normalizacije, niti je dočekao Makarsku na način na koji bio jedini ispravan, ali ako ima neke karmičke simbolike u našim životima, činjenica da se sa scene odjavio u Budvi morala je biti karmička“, napisao je Markovina.

Milan Mladenović je ostavio iza sebe četiri studijska albuma u okviru grupe „Ekatarina Velika“, zajedno sa još jednim iz perioda dok se grupa zvala „Katarina II“. Ogroman je to muzički opus. Povodm godišnjice smrti Milana Mladenovića, na portalu Velikih priča, možete pronaći jedan i tekst u retro stilu, jer se u njemu krije muzički mikstejp – za sve one koji vole i koji će tek da zavole muziku „Ekatarine Velike“.

„Borite se za svoju ličnu slobodu, ne dozvolite da vas neki lažni srebrnjaci i krivo opravdane norme uguše, borite se za život. Za kraj bih rekao samo da mi ni u kom slučaju nije žao što sam sve ove godine protraćio na tako neozbiljnu stvar kao što je rokenrol, i mislim da poštenije i iskrenije nisam mogao da potrošim sve te godine“, bila je jedna, u moru mnogih, poruka Milana Mladenovića.