Uoči godišnjice njegovog odlaska, o velikom glumcu i tragičnoj ličnosti govorili su Darko Bajić, Boris Miljković, Svetozar Cvetković, Olivera Ježina, Olja Bećković, Bane Vidaković, Vuk Drašković, Radoš Bajić…
***
Kad nekoga volimo, ne prihvatamo da je bolestan. Tek kasnije, posle odlaska voljene osobe, tumačimo poruke poslednjeg susreta za koji smo u tom trenutku naivno verovali da je uvertira u novi ciklus druženja, viđanja, uživanja.
– Srela sam ga na ćošku, na pešačkom prelazu kod Skupštine grada, u Ulici kralja Milana. Bili su tu na semaforu Anita i on – otkriva Olja Bećković. – Hodao je sa štapom. Bio je mnogo lep. Zagrlili smo se i rekla sam mu: „Što si lep.“ Uzvratio je isto: „Što si lepa“, u smislu da sam iznutra lepa jer sam ga tako prijateljski iskreno pomilovala. Bio je to kratak i lep razgovor. Rekla sam mu da sam dobila unuku. Upoznata sam s tim crnogorskim stvarima da se uvek pita kako ti je dete, unuk, unuka. Kad bismo se sreli, interesovao se za Luku. To samo mi, poreklom iz Crne Gore, znamo da se podrazumeva da kad si čuo da je neko dobio dete uvek pitaš kako je, šta radi. To se podrazumeva. Došla sam kući i pomislila: „Kakav divan susret.“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 24. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
