U Srbiji je nedavno završena velika akcija #urbanibaštovani, u okviru koje su građani širom Srbije ozelenjavali i ulepšavali svoje terase, prozore, bašte i dvorišta novim biljnim kulturama i tako stvarali svoje sopstvene urbane zelene oaze. Paralelno sa njom je tekla i akcija „Učestvuj u stvaranju zelenije budućnosti“ u okviru koje Nestlé planira da srpskoj prirodi daruje do 10.000 novih sadnica. O tome kako se urbanim baštovanstvom možemo boriti protiv klimatskih promena za Nedeljnik je govorila Ivanka Stojnić, menadžerka za održivi razvoj Nestlé-a za jugoistočno evropsko tržište.
Beograd, Kragujevac, Niš, Valjevo i Užice su prošle godine imali najzagađeniji vazduh, a pod udarom vazduha lošeg kvaliteta su i građani brojnih drugih gradova. Kako se boriti protiv toga?
Jedan od najefikasnijih načina borbe protiv zagađenja životne sredine, pa samim tim i zagađenja vazduha, jeste ozelenjavanje, naročito u urbanim sredinama gde je velika koncentracija ljudi. Svako od nas može dati mali doprinos ozelenjavanju gradskih sredina jer ćemo tako učiniti dobro ne samo sebi već i čitavoj zajednici. Ako znamo da samo jedno stablo proizvodi dovoljnu dnevnu količinu kiseonika za dva odrasla čoveka, onda je jasno koliki značaj ima sadnja za velike gradove u kojima je vrlo često kvalitet vazduha 3. kategorije, odnosno „prekomerno zagađen“, prema navodima Agencije za zaštitu životne sredine.
Nestlé je veoma posvećen zdravlju lokalnih zajednica, ovo je treća akcija sadnje koju smo sproveli u Srbiji – krajem 2021. godine darovali smo Beogradu 225 Pančićevih omorika, a prošle godine zasađeno je 400 različitih vrsta drveća širom beogradskih teniskih klubova. Ove godine planiramo da u sklopu akcije brenda NESCAFÉ, uz podršku naših potrošača, srpskoj prirodi doniramo do 10.000 novih mladica.
Nestlé je nedavno sproveo veliku akciju #urbanibaštovani u okviru koje su građani širom Srbije ozelenjavali i ulepšavali svoje bašte, prozore i terase i borili se za vredne nagrade. Kakvi su rezultati?
Zaista smo fascinirani talentom i posvećenošću naših urbanih baštovana, a naročito smo ponosni na činjenicu da je u okviru aktivacije „Urbane zelene oaze“ na Fejsbuk stranici kompanije pristiglo oko 1.000 prijava. Zahvaljujemo svima koji su uz haštag #urbanibaštovani podelili fotografije prelepih vrtova, terasa, prozora i krovova i što su pokazali da i u Srbiji postoji njihova i te kako jaka baza.
Stručni žiri, sastavljen od predstavnika JP „Srbijašume“ i Udruženja pejzažnih arhitekata Srbije, odabrao je 51 najlepšu zelenu oazu koju su kreirali pojedinci i porodice širom naše zemlje, a pobedu je odnela jedna porodica iz Novog Pazara. Njihov mali zeleni raj na krovu zgrade izdvojio se svojom lepotom i originalnošću, a mi smo kao kompanija koja brine o životnoj sredini i lokalnim zajednicama to prepoznali i nagradili. Da bismo napravili razliku, potrebno je da se svi u ovoj borbi aktiviramo, kako kompanije, tako i građani.
Kako se urbanim baštovanstvom možemo boriti protiv klimatskih promena?
Urbano baštovanstvo nije bez razloga postalo planetarno popularan hobi. Ono predstavlja praktičan i jednostavan putokaz kako svako od nas pojedinačno može dati svoj doprinos borbi protiv klimatskih promena.
Vrlo je jednostavno – što više zelenila, više je i kiseonika u gradskim sredinama, a manji je i efekat toplotnih ostrva koji pogađa velike gradove. Zelene površine predstavljaju odlične termoizolatore koji umnogome doprinose smanjenju temperature u gradovima. Otuda je jasno da je svaka nova urbana zelena oaza jedan saveznik više u borbi sa jednim od najvećih izazova sa kojim se Zemlja suočava.
Kako Nestlé doprinosi borbi protiv klimatskih promena?
Nestlé je među prvima, 2021. godine, predstavio Net Zero Roadmap plan, koji je usklađen s ciljevima Pariskog klimatskog sporazuma, a prema kojem će kompanija do 2025. godine smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 20 odsto, do 2030. za 50 odsto, a do 2050. je plan da se dostigne neto nulta emisija.
Samo od 2021. godine obezbedili smo 25 miliona sadnica, a cilj je da u područjima odakle nabavljamo sastojke do 2030. godine posadimo 200 miliona stabala i na taj način doprinesemo eliminaciji 9,3 miliona tona ugljen-dioksida iz atmosfere.