Rodno zasnovano nasilje je globalni izazov koji ne poznaje granice, a podaci Ujedinjenih nacija govore da je svaka treća žena, na globalnom nivou, doživela fizičko ili seksualno nasilje tokom svog života. Femicid, najozbiljniji oblik rodno zasnovanog nasilja, često je krajnja posledica godina zlostavljanja i sistematskog zanemarivanja potrebe za pravdom i podrškom. Takođe, podaci organizacija civilnog sektora pokazuju da je u periodu od januara do novembra ove godine zabeleženo 17 slučajeva femicida u Srbiji. Ove brojke nisu samo statistika već upozorenje da rodno zasnovano nasilje ostaje ključna prepreka razvoju svakog društva, a da rešavanje ovog problema zahteva saradnju svih sektora društva. Upravo je to jedna od ključnih poruka konferencije „Stop femicidu! – 16 dana aktivizma“: „Svet bez nasilja“ koju sprovodi Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u saradnji sa Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH i u partnerstvu sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
– Nasilje je globalni izazov koji pogađa sve bez obzira na rod, pol, poreklo i socioekonomski status. Feministička politika koju sprovodi Nemačka razvojna saradnja podrazumeva postavljanje borbe protiv nasilja u centar pažnje, kao i konkretnu podršku pri donošenju zakonskih akata u Srbiji koji će usluge socijalne zaštite učiniti dostupnim svima, a posebno marginalizovanim grupama – izjavila je Anke Konrad, ambasadorka Savezne Republike Nemačke.
Srbija je ostvarila značajan napredak u mehanizmima za prevenciju nasilja, procesuiranju slučajeva nasilja i izveštavanju o njima. Ipak, ostaje potreba za daljim ulaganjima u integrisane usluge na lokalnom nivou, kao i u zakonodavni okvir koji će omogućiti sistemsku borbu protiv nasilja. Ovo uključuje edukaciju profesionalaca, razvoj rodno osetljivih politika i povećanje resursa za podršku žrtvama.
– U poslednjih nekoliko godina država je uradila puno po pitanju institucionalizacije te borbe, prvenstveno kroz donošenje zakona i brojne aktivnosti u segmentu prevencije koje podrazumevaju i Nacionalnu platformu za prevenciju nasilja. Upravo je prevencija ono na čemu najviše treba da radimo, i to prvenstveno putem edukacije, ne samo mladih, već i najšire populacije. Pored toga, neizostavni faktor je porodica, kao ključno mesto za sticanje i usvajanje društveno poželjnih normi i vrednosti. Borba protiv rodno zasnovanog nasilja i femicida kao njegove najgore posledice, kompleksna je i dugotrajna. Pored zakonodavnog okvira i prevencije, neophodno je i dostizanje potpune rodne ravnopravnosti – zaključila je Maja Gojković, predsednica Pokrajinske vlade Republike Srbije.
Sa druge strane, uprkos ekonomskom rastu u proteklim godinama, mnogi građani Srbije, posebno žene i devojke, suočavaju se sa ograničenim mogućnostima za društveno i ekonomsko učešće. Rodno zasnovana diskriminacija, zajedno sa patrijarhalnim društvenim strukturama, dodatno otežava njihov položaj.
– Globalno, jedna od tri žene doživi fizičko ili seksualno nasilje, a jedna od osam žena je u prethodnoj godini doživela partnersko nasilje. Kada je reč o Srbiji, mnogo toga je postignuto od kada je 2002. godine kriminalizovano porodično nasilje. U prošloj, 2023. godini više od 24.000 slučajeva porodičnog nasilja je prijavljeno u Srbiji, ali ipak ima još mnogo posla jer je neophodno da se donesu zakonodavni okviri, da se uspostavi praćenje femicida i da se definicija silovanja u Zakonu o krivičnom postupku uskladi sa Istanbulskom deklaracijom – objasnila je Matilde Mort, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji.
Na lokalnom nivou još uvek postoji nedostatak efikasnih usluga koje odgovaraju specifičnim rodnim potrebama. Marginalizovane grupe, poput žena iz ruralnih sredina, Romkinja i žena sa invaliditetom, često su isključene iz društvenog i ekonomskog života, što ih čini ranjivijima na siromaštvo i nasilje. Zato, jaka mreža organizacija civilnog društva pruža ključnu podršku preživelima i radi na širenju i podizanju svesti.
– Republika Srbija ima vrlo dobar normativni i strategijski osnov za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja i nasilja nad ženama i to uključuje veliki broj nadležnih institucija na svim nivoima vlasti. U proteklom periodu ostvaren je napredak u pogledu prevencije i zaštite od rodno zasnovanog nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Iako je dosta učinjeno, neophodno je još odlučnije i efikasnije angažovati sve raspoložive resurse kako bismo smo zaštitili potencijalne žrtve. Garant da će proces borbe za rodnu ravnopravnost, i posebno protiv svih oblika rodno zasnovanog nasilja, biti nastavljen i dalje ubrzan, jeste usvajanje Reformske agende Republike Srbije. Ovim dokumentom je predviđeno dalje jačanje zakonodavstva, a u cilju daljeg razvoja rodno odgovornog sistem usluga podrške žrtvama nasilja, biće usvojen Akcioni plan za period od 2024. do 2025. godine za sprovođenje Strategije za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period od 2021. do 2025. godine. Što se tiče našeg ministarstva mi ovim ovom kampanjom, kao i kampanjom „Unapredi rodnu ravnopravnost“ znatno doprinosimo podizanju svesti najšire populacije o uzrocima rodno zasnovanog nasilja i nasilja prema ženama, a naše ministarstvo će već sledećeg meseca biti domaćin i centralnog nacionalnog događaja povodom obeležavanja 10. decembra – Međunarodnog dana ljudskih prava, kojim se simbolično završava i kampanja „16. dana aktivizma“ u Republici Srbiji – objasnio je Tomislav Žigmanov ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Jačanje integrisanih usluga socijalne zaštite na lokalnom nivou kroz dalji razvoj modela integrisanih usluga podrazumeva uvođenje integrisanih socijalnih usluga koje obuhvataju psihosocijalnu, zdravstvenu i ekonomsku podršku ženama koje su žrtve nasilja u okviru već postojećih Savetovališta za brak i porodicu.
– Od juna 2017. zaključno sa septembrom tekuće godine na teritoriji Republike Srbije grupe za koordinaciju i saradnju razmotrile su ukupno 359.719 prijavljenih slučajeva nasilja u porodici. U ovom periodu sudovi su u Republici Srbiji na predlog javnih tužilaca produžili čak 137.562 hitne mere, dok su Grupe za koordinaciju i saradnju izradile ukupno 133.309 individualnih planova zaštite i podrške žrtvama. Jedino udruženim radom državnih institucija i u saradnji sa međunarodnim partnerima, kao i sa organizacijama civilnog društva, možemo izgraditi bezbedan sistem u kojem će žene i devojčice moći da žive slobodno i bez straha. U cilju postizanja veće efikasnosti u primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici Ministarstvo pravde i Savet za suzbijanje nasilja u porodici su u partnerstvu sa UN Women prošle godine izradili Opšti protokol o multisektorskoj saradnji u situacijama rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, a usvojen je 29. marta na sednici Vlade Republike Srbije. Donošenje Opšteg protokola predstavlja još jedan korak napred ka uspostavljanju koordinisanog i sveobuhvatnog pristupa u rešavanju ovog složenog problema i adekvatnijoj zaštiti žrtava nasilja – izjavila je Bojana Šćepanović državna sekretarka Ministarstva pravde Republike Srbije.
Đorđe Todorov, državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije je objasnio da celokupna javnost Srbije ima dužnost da inicira mere koje će preduprediti nasilje.
– Moraju se efikasnim merama kazniti počinioci nasilja i obezbediti žrtvi da iz pozicija nemoći postanu osnažene ličnosti koje će ostvariti sigurnu i bezbednu budućnost za sebe i svoju decu. Sektor socijalne zaštite u potpunosti prihvata svoj deo odgovornosti u zaštiti žena žrtava nasilja, međutim da bismo uspešno sprovodili zadatke neophodno je uspostaviti efikasnu međusektorsku saradnju. Nemačka razvojna saradnja posvećena je promociji rodne ravnopravnosti i osnaživanju žena jer ove vrednosti nisu samo deo društvenog ideala, već ključni pokretači održivog razvoja Srbije. Takođe, kroz projekat podržava partnere na lokalnom nivou u razvoju i širenju integrisanih i rodno osetljivih usluga koje uključuju psihosocijalnu i ekonomsku podršku preživelima ali i podršku zakonodavnim procesima kako bi se osigurala dosledna, efikasna i dugoročna rešenja. U prethodnom periodu usvojena je Nacionalna Strategija za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period 2021-2025 a u okviru nacrta Akcionog plana za ovu Strategiju za period 2024 – 2025. predviđen je niz aktivnosti koji treba da doprinese osnaživanju žena žrtava nasilja – istakao je Todorov.
O projektu
Projekat Nemačke razvojne saradnje koji sprovodi GIZ fokusiran je na nastavak pružanja podrške Republici Srbiji u procesu pristupanja Evropskoj uniji, u čijem fokusu je socijalno i ekonomsko uključivanje osetljivih i marginalizovanih grupa. Projekat je započeo u aprilu 2023. godine i traje do marta 2026. godine i sastoji se od četiri komponente: jačanje integrisanih usluga socijalne zaštite na lokalnom nivou, stvaranje podsticajnog okruženja za ekonomsko osnaživanje žena, podizanje svesti o diskriminaciji na osnovu roda, nacionalne pripadnosti i drugih svojstava i podrška normativnom okviru za socijalno i ekonomsko uključivanje i njegovu primenu na lokalnom nivou. U okviru projekta se realizuje kampanja „Stop femiciduˮ čiji je prevashodni cilj podizanje svesti svih građana o sprečavanju nasilja koje dovodi do femicida.
