KOMUNIZAM I MI – Komunistička partija Jugoslavije je pod imenom Socijalistička radnička partija Jugoslavije (komunista) osnovana u aprilu 1919. godine, u Beogradu. Komunizam je u 20. veku protutnjao kroz južnoslovenske narode – mnogi će reći da je ostavio pustoš za sobom – a Srbi su ostali u raskoraku u odnosu na svoje iskustvo sa komunizmom: da li je reč o nametnutoj ideologiji koja je donela niz istorijskih poraza, ili o autentičnoj ideji koja je ovde imala više nego plodno tlo.
MOND I KOSOVO – Svi čitaoci na poklon dobijaju najveći francuski list za intelektualce, Mond diplomatik. Naslovna strana ovog broja je senzacionalan tekst Serža Alimija i Pjera Rambera: „Senzacionalna manipulacija i rat na Kosovu: Najveća lažna vest s kraja 20. veka“.
NAŠA STVAR – „Jednu od najgorih rečenica u poslednje vreme čuo sam na jednoj tribini u Paraćinu kada nam je jedan čovek iz publike ispričao kako ga sin svaki put kada se vraćaju iz Beograda na naplatnoj rampi pita: ‘Tata, je l’ smo prešli granicu?'“, piše glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku novog broja Nedeljnika.
DOŽIVOTNA – Izmene i dopune Krivičnog zakonika o kojem se u proteklih nedelju dana raspravljalo u parlamentu, ali i na mnogim drugim mestima, probudile su stare duhove o razlici između prava i pravde. Otvorio je ovaj zakon i druge dileme poput one da li smo mi kao društvo „rulja koja traži osvetu“ ili smo hladnokrvni u sprovođenju kaznene politike. Najviše, ova polemika proširila je jazove u ionako podeljenom srpskom društvu, piše Dušan Telesković u novom broju Nedeljnika.
EKONOMIJA ZATVORA – Koliko će to sve koštati? Pooštravanje kaznene politike u zemlji koja inače ima veoma visok nivo kazni i relativno loše uslove za zatvorenike, samo onima koji nisu upoznati sa materijom izgleda kao dobra solucija, piše Goran Nikolić u novom broju Nedeljnika.
JANKETIĆ – Otišao je još jedan velikan. U novom Nedeljniku od Miše Janketića oprostili su se Siniša Pavić i Vida Ognjenović.
DUH BEOGRADA – Arhitektura i urbanizam Beograda postali su jedno od najbitnijih političkih pitanja u Srbiji. Sa „Beograda na vodi“ težište sukoba je pomereno na rekonstrukciju centra grada. Sukob Vesić-Bastać je vertikala po kojoj se razvrstava Srbija. Trudi li se Vučić da putem urbanizma pacifikuje politički prostor – da ga brutalno poploča? Ili će možda za koju deceniju neki Beograđani u neverici slušati da je bilo i onih koji su se nekad bunili protiv „uređenja“ Beograda, pita se Zoran Panović u tekstu o Rudu, Staklencu i Depou.
DE MIKELIS – Oduvek sam verovala da je De Mikelis najbolje znao šta će biti sa Srbima, iako se on od početka kleo da lično ništa nije kriv, piše Duška Jovanić u velikom tekstu „Život umesto nekrologa“.
IZMEĐU TRI VATRE – Svaki hegemon želi da oblikuje svet po svom licu i naličju. Da li Evropa želi da liči na Kinu, Rusiju ili SAD, ako već nije sposobna da prevaziđe svoje male patetične patriotizme, izgradi identitet i savez država dovoljno jak, koherentan i stabilan da se suprotstavi „tiranosaurima“ koji je okružuju, piše Željko Pantelić u velikoj spoljnopolitičkoj analizi u novom broju Nedeljnika.
IBICAGEJT – Prošle nedelje stradao je i austrijski vicekancelar, a Željko Pantelić pisao je i o njemu: „Kad god čujete političara koji se busa u patriotske grudi, zagovara istinsku tzv. direktnu demokratiju, predstavlja sebe kao moralnu gromadu, mudrog i dalekovidog političara, setite se Hajnca Kristijana Štrahea.“
ALABAMA – Američka savezna država je odlučila da je abortus koji obavi dvanaestogodišnja devojčica koju je silovao sopstveni otac teže krivično delo od toga što je tu istu dvanaestogodišnju devojčicu silovao isti otac. U još šesnaest država se razmatra usvajanje sličnih zakona. Ali ne treba nam fiktivna distopija serije „The Handmaid’s Tale“ da znamo šta se dogodi kada se prekid trudnoće stavi van zakona
ĆIRO I SRBI – Ulazeći u pozne godine, ali nikako iz medija i javnosti, Ćiro Blažević je bio svestan da konačno mora učiniti neki veliki gest koji će ga zadržati kao konstantu ovog ukletog špajza Evrope i skinuti sa njega plašt omiljene Tuđmanove pratilje. To je znao Milorad Pupovac kada ga je pozvao. To je i znao Ćiro Blažević kada ga je podržao. Da je postao trener Crvene zvezde, možda bi se sve završilo drugačije. Raskopčavanje mita u novom Nedeljniku.
ĐULE – Imao sam mogućnosti da živim i na nekom drugom mestu, ali odabrao sam život u svojoj zemlji. I potrošio sam mnogo godina verujući da će se u njoj živeti bolje, a to „bolje“, između ostalog, podrazumevalo je jedan, u najboljem smislu reči, „dosadan“ život – da nemamo svake nedelje neki istorijski lom i sudbonosnu odluku, kaže Zvonimir Đukić Đule, frontmen benda „Van Gog“ i autor knjige „More bez obale“.
LJOSA I KAFKA – Postoji jedan divan tekst nastao neposredno nakon što je završio za advokata i počeo da radi za jedno osiguravajuće društvo (po osam-devet sati, šest dana nedeljno), gde tvrdi da će taj posao ubiti njegov poziv, jer kako neko ko sve svoje vreme posvećuje glupom poslu kao što je prehranjivanje može da postane pisac? Izuzev državnih činovnika, svi pisci na svetu bi postavili sebi takva pitanja, piše Mario Vargas Ljosa o Francu Kafki.
VILANDER – Nedeljnik je zavirio iza kulisa boravka u Srbiji Matsa Vilandera, legendarnog švedskog tenisera i komentatora Eurosporta.
Ivan
Čitam ovu Našu stvar pa se mislim koliki je stepen autizma Beograda prema ostatku Srbije kad čak i dete vidi da mu prelazak naplatne rampe liči na prelazak preko graničnog prelaza jer nam je sve južno od prestonice jako tužno !