Centralna ceremonija povodom godišnjice Oluje i progona Srba ih Hrvatske, održava se u zemunskom naselju Busije – gde se te 1995. godine zaustavio veliki broj krajiških Srba.
Obeležavanju tragičnog događaja za srpski narod, koji Hrvatska slavi kao dan pobede i domovinske zahvalnosti, prisustvuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić i rukovodstvo Republike Srpske, koji su se prethodno sastali u vili „Mir“.
Ispred Crkve Ćirila i Metodija okupio se veliki broj građana, a opelo je služio patrijarh srpski Porfirije.
Prvi put su na obeležavanju Dana sećanja na žrtve „Oluje“ prisutni preživeli iz logora Jasenovac.
Povodom godišnjice, oglasili su se državni zvaničnici i udruženja, i istakli da je etničko čišćenje prošlo nekažnjeno, kao i da se samo nekolicina Srba vratila svojim kućama, jer uslovi za povratnike ostaju nezadovoljavajući.
Akcija „Oluja“ počela je 4. avgusta 1995. godine napadom na tadašnju Republiku Srpsku Кrajinu.
Prema podacima Кomesarijata za izbeglice – oko 220 hiljada Srba je tada izbeglo iz Hrvatske.
Dokumentaciono-informacioni centar „Veritas“ u svojoj evidenciji ima 1.877 imena Srba poginulih i nestalih tokom i nakon hrvatske vojne operacije.
Od tog broja je 1.228 (65 odsto) civila, od kojih su oko tri četvrtine bili stariji od 60 godina, ističe se u saopštenju te nevladine organizacije.
Mnoge žrtve ni danas nisu otkrivene niti identifikovane.
Dodik je poručio da ne želi nikakve sukobe, ali da RS ne želi da odustane od svojih političkih prava i da ne želi da se ta prava uskraćuju na način na koji se to vidi ovih dana.
„Mi nećemo da ćutimo i mi ćemo se boriti protiv nepravde koju smo doživeli i doživljavamo u kontinuitetu. Hoćemo snažnu i stabilnu Republiku, ništa ne tražimo nego da Republika Srpska bude ono što je njoj dato u Dejtonskom sporazumu i šta piše u ustavu Bosne i Hercegovine. Oni su davno to nama oteli, a mi želimo da to imamo. Ja mislim da je to legitiman politički cilj“, istakao je Dodik.
Patrijarh je poručio da Bog ne broji čijih je žrtava više, čijih je manje i istakao da su pred Bogom sve žrtve iste, zvali se oni Jovan, Jozo ili Jusuf. „Pamtimo stradale bližnje, ali ne zlopamtimo, osveta i mržnja umanjuju onoga koji su opsednuti njima“, rekao je patrijarh.
„Moleći se danas za stradale, za naše bližnje, ne želimo da zloupotrebljavajući žrtve produbljujemo spiralu sukoba niti da vodimo ratove komemorativnim politikama sećanja“, poručio je patrijarh.