(Beta) – Odnosi turske vlade i SAD sve su napetiji kako je administracija predsednika Džozefa Bajdena već u prvom mesecu svog rada kritikovala Ankaru zbog ljudskih prava, posle čega je ove nedelje turski predsednik Redžep Tajip Erdogan optužio Vašington da podržava kurdske ekstremiste koje smatra odgovornim za smrt turskih vojnika u Iraku, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.
SAD su bile prisiljene da brzo krenu u smirivanje napetosti s Turskom pošto je Erdogan doveo u pitanje američku podršku posle smrti 13 turskih vojnika i policajaca koje je ranije zarobila Radnička partija Kurdistana (PKK) na severu Iraka, piše Forin polisi.
Turska vlada tvrdi da su zarobljenike pogubili pripadnici PKK-a koja ističe da su uzrok njihove smrti bili turski vazdušni napadi.
Američka osuda ubistava koja je usledila ponudila je uobičajenu snažnu retoriku uz dodatak „ako se potvrdi da je PKK odgovoran“.
Erdogan je izjavu, ističe američki časopis, ubrzo ismejao kao „šalu“ optuživši SAD za kolebanje podrške.
„Ako smo zajedno s vama u NATO-u, ako želimo nastaviti naše jedinstvo, tada ćete se iskreno ponašati prema nama. Tada ćete stati uz nas, a ne uz teroriste“, rekao je Erdogan.
Potom je, dodaje časopis, u pozivu s turskim kolegom Mevlutom Čavašogluom, američki državni sekretar Entoni Blinken potvrdio da „teroristi PKK snose odgovornost“.
To je, ukazuje Forin polisi, najnovija epizoda u dugotrajnim sporovima dve zemlje.
Američke snage borile su se zajedno s kurdskim Jedinicama narodne odbrane (YPG), povezanim s PKK, protiv takozvane Islamske države u Siriji, odnosno vojnog saveza koji i dalje ljuti Ankaru.
Takodje dolazi u „prikladno“ vreme u turskoj politici, kada bi se protivkurdsko raspoloženje moglo koristiti za postizanje drugih ciljeva. Naime, dodaje Forin polisi, Erdogan je izneo mogućnost pisanja novog ustava, nadovezujući se na raniju ideju kojom je predložena ustavna promena za zabranu prokurdske Narodne demokratske stranke zbog podsticanja separatizma.
Uzavrelo neprijateljstvo turske vlade i Bajdenove administracije izbilo je na površinu početkom nedelje kada je Erdogan optužio SAD da podržavaju kurdske ekstremiste koje smatra odgovornim za smrt turskih vojnika, piše Vašington post.
Iako postoji niz oblasti u kojima američka vlada želi saradjivati s Turskom, pojedini stručnjaci smatraju da će se Bajdenova administracija možda suočiti sa složenošću odnosa dve zemalja puno ranije nego što je to nameravala.
Spor oko kupovine ruskog odbrambenog sistema S-400, opredeljenje Bijele kuće da kritikuje kršenja ljudskih prava i situacija u Siriji, ističe list, mogu dovesti do daljnjih prepirki Ankare i Vašingtona.
Ovog meseca, naglašava Vašington post, Bajdenova administracija je dva puta javno kritikovala Tursku zbog pitanja ljudskih prava.
Pre nekoliko dana, 50 senatora pisalo je Bajdenu pozivajući ga da „naglasi predsedniku Erdoganu“ važnost preokretanja njegovog „autoritarnog kursa“.
Bajden, koji je ranije Erdogana nazvao „autokratom“, još nije obavio prvi telefonski razgovor s turskim predsednikom i već je postigao drugačiji ton od svog prethodnika Donalda Trampa koji je s Erdoganom imao bliske odnose bez obzira na dugogodišnja neslaganja oko politike u Siriji i odluke Ankare da kupi ruski protivraketni sistem S-400.
Bajden je počeo svoje predsedništvo zauzimajući vidno oštriji stav prema Turskoj, a analitičari očekuju težak put izmedju nelagodnih saveznika kako se njihovi interesi sve više razilaze, navodi agencija Frans pres.
Erdogan, poput mnogih čelnika koji su se „udvarali“ Trampu, nailazi na hladnu reakciju Bajdena, čija je administracija veoma brzo kritikovala Tursku, pozivajući je da oslobodi istaknutog čelnika civilnog društva Osmana Kavalija i kritikujući homofobnu retoriku u represiji protiv studentskih demonstranata.
„Turska i SAD imaju različite interese i ne dele vrednosti. Dve zemlje mogu saradjivati na nekim pitanjima, ali ne postoji ništa dodatno što ih povezuje“, rekao je Stiven Kuk, viši saradnik u Savetu za spoljne odnose sa sedištem u Njujorku.
Direktorka programa za Tursku pri Bliskoistočnom institutu u Vašingtonu, Gonul Tol, smatra da je Erdogan pod pritiskom zbog ekonomije i da želi da izbegne pooštravanje američkih sankcija koje su zbog kupovine sistema S-400 uvedene pod pritiskom Kongresa. „Mislim da shvata da je vrlo izolovan u regionu i da mu cela njegova protivzapadna, antiamerička retorika ne ide u prilog“.
AFP takodje navodi mišljenje Galipa Daleja, saradnika Brukings Doha centra koji predvidja će se američko-turske napetosti pojačati, naročito jer su dve zemlje imale različite stavove o tome šta znači resetovanje odnosa.
Za Bajdena, napisao je, resetovanje znači obnavljanje liberalnog medjunarodnog poretka pod vodstvom SAD u kojem Turska preokreće svoje veze s Rusijom i Kinom, dok za Erdogana „resetovanje znači da će se SAD pomiriti s novom geopolitičkom stvarnošću u turskom okruženju, uključujući tu i ulogu Turske“.
Tagovi
