Opšte je poznato da stres i strah mogu imati direktan uticaj na ljudski imuni sistem – čineći nas podložnijim bolestima. Međutim, do sada je bilo nejasno kako tačno funkcioniše ovaj mehanizam, piše Dojče vele.
Zajedno sa timom istraživača, Volfram Poler, kardiolog i istraživač u Univerzitetske klinike Šarite u Berlinu i na Medicinskom fakultetu Mount Sinai u Njujorku, uspeo je u studiji na miševima da pokaže da su određeni regioni mozga odgovorni za ključno kretanje leukocita u telu – a samim tim i koliko je organizam podložan virusnim infekcijama.
Od početka ruske invazije na Ukrajinu tu zemlju je napustilo više miliona građana, od kojih najmanje 100.000 Roma, od njih oko 400.000 koliko ih je tamo živelo pre ovog rata. Najveći broj romskih zajednica živi u Zakarpatju, Donjecku, Harkovu, Čarkasima i Poltavi – i odatle odlaze.
Aktivisti romskog pokreta Opre Roma iz Srbije, za DW pričaju da su mnogi Romi iz Ukraine apatridi – lica bez državljanstva – te da zato ne mogu da se pomere iz ratnih zona.
Stres nas stvarno čini bolesnim
„Ono što je za mene bilo najuzbudljivije jeste da sam video ogroman uticaj nekoliko stotina neurona u hipotalamusu na milione leukocita u celom telu“, kaže Poler.
Neuroni pokreću složen skup interakcija između tri endokrine žlezde, hipotalamusa, hipofize i nadbubrežne žlezde. Ova takozvana osa stresa kontroliše mnoge reakcije na stres u telu.
Poller i njegove kolege sproveli su istraživanje na miševima, od kojih su neki više puta bili izloženi stresnim situacijama. Životinje su zaključane u cilindar, premeštene u novi kavez ili izložene mirisu urina prirodnih neprijatelja.
Istraživači su primetili da su se određeni leukociti kod miševa povukli u koštanu srž i – jednostavno rečeno – više nisu radili svoj posao. Zbog toga su životinje pod stresom bile posebno podložne infekciji SARS-CoV-2 ili gripa. Životinje su ne samo brže obolevale, već su i češće umirale.
Leukociti, granulociti i limfociti
Leukociti se nazivaju belim krvnim zrncima. Ona se formiraju u koštanoj srži i imaju različite funkcije u imunološkom sistemu.
U leukocite spadaju i granulociti, koji su deo nespecifičnog imunog sistema. U slučaju povrede, oni se bore protiv bakterija i parazita koji tako ulaze u organizam, ali nisu spezijalizovani za neki određeni patogen.
Limfociti, s druge strane, koji takođe pripadaju belim krvnim zrncima, su specijalisti. Oni uključuju T i B ćelije, koje ciljaju specifične antigene, odnosno proteine patogena, i čine ih bezopasnim. U slučaju SARS-CoV-2, to uključuje sada dobro poznate spike odnosno šiljaste proteine.
Stres tera limfocite u koštanu srž
Poler i njegov tim su primetili da se ovi limfociti povlače u stresnim situacijama. Normalno je da se limfociti nalaze u takozvanim limfnim organima: slezini, timusnoj žlezdi ili limfnim čvorovima. Kod miševa pod stresom, oni su se povukli u koštanu srž.
Poler ne može sa sigurnošću da kaže da li se ovaj mehanizam može na isti način preneti i na ljude. Ali osovina stresa koja je postala aktivna kod miševa postoji i kod ljudi. Za istraživača je stoga očigledno da strah i stres – i ljudski imuni sistem mogu učiniti podložnijim virusnim bolestima.
Povećava se koncentracija granulocita
Koliko god da je povlačenje limfocita nepovoljno u stresnim situacijama u slučaju virusnih infekcija, još nešto se dešava u telu – barem u mišjim telima koja su Poller i njegove kolege proučavali: primetili su povećanje granulocita ubrzo nakon što su miševi bili pod stresom.
Savršeno je logično da se ova prva, nespecifična odbrana imunog sistema aktivira u situaciji velikog straha, iz koje može nastati bekstvo ili borba. „Telo je tako pripremljeno za povredu“, kaže Poler.
Da li stres smanjuje efekat vakcinacije?
Istraživač stoga razmišlja o još jednoj studiji, ovog puta sa ljudima. Međutim, ne treba ih namerno plašiti, već – naprotiv – merama za smanjenje stresa postići posebno uravnoteženo stanje.
Zatim želi da ih vakciniše protiv kovdaa-19. Poler ima pretpostavku koja proizlazi iz podataka prikupljenih u studiji na miševima: „Ako se u uslovima stresa razvije slabiji specifični imuni odgovor na infekciju SARS-CoV-2, onda pod stresom može doći i do slabijeg imunološkog odgovora kada se vakciniše protiv virusa. A u slučaju vakcinacije, želite da postignete snažan imuni odgovor.“
Formiranje specifičnih antitela i T ćelija se inhibira usled stresa i rizik od ponovne infekcije i bolesti je veći. Podaci koji direktno potkrepljuju ovu hipotezu još ne postoje, naglašava Poler. Međutim, sa relativnom sigurnošću se može reći: Manje stresa nije loše za zdravlje.
Tagovi
