Svet i ekonomija nisu danas isti kao što su bili pre izbijanja sukoba u Ukrajini koji su izazvali globalne potrese i u privredi zahtevaju određen nivo prilagođavanja na nove okolnosti, što se nadovezalo na promene izazvane pandemijom koronavirusa. Kako to izgleda iz vaše perspektive i vašeg delokruga rada?
Ekonomska kretanja u našem regionu u velikoj meri zavise od dešavanja u vodećim ekonomijama Evrope i sveta. Pitanja energetske stabilnosti i monetarne stabilizacije su od ključne važnosti, kao i međusobne saradnje država i regiona po tom pitanju. Očekuje se ozbiljan pad BDP-a u evrozoni 2023, uz recesiju u Nemačkoj i Italiji, koje su ključna izvozna tržišta Srbije, što može imati značajan uticaj na srpsku privredu i dovesti do usporavanja privredne aktivnosti. Zdravstvena situacija 2020. godine nas je naučila da usvojimo nepredvidivost kao ustaljenu komponentu poslovanja. Nasuprot tome, predvidivost je jedan od najvažnijih uslova za privlačenje investicija i razvoj.
Nije ovo prva kriza sa kojom se suočavamo u poslednjih 20 godina koliko postoji Savet stranih investitora, kako biste ocenili ove prethodne dve decenije i šta je bio najveći izazov od prvih početaka ekonomije u tranziciji (kada je sam pojam investitora još bio stigmatizovan, pa još strani!?), preko globalne ekonomske krize u više faza, pa do danas?
Okolnosti u srpskoj i svetskoj privredi su se osetno menjale, a sa njima i Savet. Uprkos izazovima tranzicije, koji nisu bili jednostavni za srpsko društvo, ekonomskim i finansijskim krizama, Savet je izgradio status pouzdanog partnera Vlade RS, koji daje značajan doprinos ukupnom ekonomskom rastu Srbije. To je u velikoj meri rezultat stabilne i kontinuirane komunikacije FIC-a sa državnim institucijama odgovornim za razvoj poslovnog okruženja, koje su tokom godina pokazale jasne pomake u unapređivanju poslovnog okruženja za strane investitore u Srbiji. Zahvaljujući tome, strane kompanije su, osim novih radnih mesta i povećanja izvoza, donele Srbiji i napredna tehnološka rešenja, ali i novu korporativnu kulturu doprinoseći tako rastu njene ukupne konkurentnosti. Pored toga, strani investitori uticali su na razvoj MSP sektora omogućavajući im nova znanja, najbolju praksu, ali i uključivanje u međunarodne lance snabdevanja.
Koliko osećate da je vaša Bela knjiga postala referentna tačka za srpsku privredu i gde vidite najznačajnije pozitivne efekte?
Bela knjiga je bez sumnje ključni projekat Saveta stranih investitora. Uticaj koji ima u srpskoj privredi zavredela je zahvaljujući kredibilnosti koju joj daju same članice Saveta na osnovu svog ogromnog stručnog znanja i praktičnog iskustva, a koje aktivno učestvuju u kreiranju Bele knjige. Danas je ona ključni input za izveštaj o ekonomskom napretku Srbije u procesu EU integracija.
Najveći napredak u 2022. postignut je u oblasti digitalizacije, što je trend koji se nastavio iz prethodne godine. Svest građana u pogledu digitalne pismenosti se menja, a državne institucije ubrzano počinju da prate ove promene. Građanima je omogućeno da dobiju kvalifikovani elektronski sertifikat u klaudu bez naknade, lansirana je usluga eUverenje; u okviru regionalne inicijative Otvoreni Balkan, postignut je Sporazum o povezivanju šema elektronske identifikacije. Uprkos izazovima, napredak je ostvaren i u oblasti energetike.
Gde još postoje problemi kada je reč o poslovanju stranih investitora u Srbiji?
Savet stranih investitora je u potpunosti svestan izazova sa kojima se Vlada RS suočava usled trenutne geopolitičke situacije, ali naši ključni prioriteti ostaju isti: kreiranje predvidivog, konkurentnog i održivog poslovnog i investicionog okruženja. U tom smislu je potrebno kreirati poslovni ambijent koji će biti stimulativan i za rad i za investiranje koje će biti izvor novog industrijskog rasta Srbije. To se, između ostalog, odnosi na nastavak započetih reformi u oblasti radnih odnosa, usklađivanje domaće regulative sa evropskim standardima, smanjenje inflacije, optimizaciju fiskalnog opterećenja i javnih rashoda. Takođe, neophodna je dosledna primena usvojenih propisa u praksi i borba protiv sive ekonomije.
Tagovi
