Dramski prvak, nekadašnji upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu Ljubivoje Tadić zbog duga prema banci od više od 37.000 franaka za kredit koji je, tvrdi, otplatio, našao se u situaciji da može da ostane bez svega što ima. Ljubivoje Tadić je za Nedeljnik govorio o poslednjim koracima na koje se odlučuje – poput štrajka glađu – ali govorio je i o srpskom društvu, kulturi, sudbini porodice…
„No, da povedem čitaoca u bolju prošlost, kada su ljudi teško živeli, ali su živeli. Nisu podnosili život, kao sada. I imalo se više duha nego sada“, rekao je pre nego što je počeo da priča o svom ocu i stricu.
„Rastko i Ljuba bili su dva rođena brata, a dva potpuno različita bića. Rastko je, za razliku od Ljube, voleo i poštovao svoje kolege, dok Ljuba u velikoj meri nije podnosio druge glumce, što je bila njegova mana koja mi je veoma smetala“, ispričao je. „U vreme kad sam bio na studijama glume, Bata Stojković je u mojim očima već bio veliki glumac.
Prilikom jednog razgovora u Maderi, moj stric je tvrdio kako Bata Stojković nikad neće biti glumac. U tom stavu ga je podržao i moj otac. Ja sam im se suprotstavio. Onda je Ljuba izneo jedan argument koji je potpuno neverovatan. Ne može, kaže on, da postane glumac kad promeni tri košulje za vreme jedne predstave, on se znoji, muči se dok glumi. A moj otac, da bi stao na njegovu stranu, dodaje nešto još neverovatnije. Ne može, kaže Rastko, da postane glumac, bio sam kod njega, on ima globus na stolu, šta će jednom glumcu globus na stolu?! Umeli su da preteruju…“
Ceo tekst čitajte u Nedeljniku koji je na svim kioscima od četvrtka, 31. oktobra. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici
Tagovi
