Petak 13. – dan obavijen misticizmom, sujeverjem i neobičnom energijom. Niko ga ne voli, a neki ga se i plaše. Ali petak je, petak ne može da bude loš, zar ne?
Za studente koji su još jednu noć proveli na svojim fakultetima širom Beograda, na svim fakultetima u Novom Sadu, ili na većini u ostatku Srbije, nije ovo dan za priče o lošoj sreći, već za istrajnost.
Njihova upornost u borbi za ostvarenje zahteva, uprkos simboličnim „rešenjima“ koja im se serviraju na kašičicu, sinoć je kulminirala jednim od najmasovnijih studentskih protesta ispred RTS-a u novijoj istoriji. Glas mladih, odlučan da istera svoje, orio se sinoć Beogradom, jače i nego tokom predsednikovog obraćanja naciji, preksinoć.
ŠTA SE DEŠAVA DANAS U ZEMLJI
Dan koji je pred nama obećava bogat „program“, kako na domaćem, tako i na međunarodnom nivou. Dok studenti nastavljaju sa svojim akcijama, Beograd će biti poprište niza događaja.
U Evropskoj kući, jutarnji panel na temu evropskih integracija okupiće predstavnike Srbije, Mađarske i Poljske, pružajući uvide u izazove i ambicije novog institucionalnog ciklusa. Paralelno s tim, Kuća ljudskih prava i demokratije biće domaćin konferencije povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, gde će se govoriti o ključnim pitanjima zaštite sloboda i prava u savremenom društvu.
Popodne će takođe doneti razne događaje. Počećemo konferencija za novinare gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića.
Potom se događaji nižu od sastanaka posvećenih nauci i inovacijama u Elektrotehničkom institutu „Nikola Tesla,“ preko potpisivanja sporazuma u Kostolcu za novi blok termoelektrane B3, pa sve do diskusije o inkluziji i jednakim mogućnostima u Medija centru. Beograd će ugostiti i važnu konferenciju o ESG standardima, koja okuplja stručnjake finansijskog sektora.
KULTURA I SPORT
Jugoslovensko dramsko pozorište za danas je najavilo premijeru predstave „Preobražaj“ Franca Kafke, a više o kulturnim događajima koji nas očekuju ovog vikenda, saznaćete u Rosićevom vikend vodiču.
Na sportskom planu, današnji dan donosi pravu poslasticu za ljubitelje rukometa i fudbala. U okviru polufinala Evropskog prvenstva za žene, Mađarska će se suočiti s Norveškom u 17.45, dok će Francuska i Danska odmeriti snage u večernjem terminu od 20.30.
Fudbalska dešavanja počinju u Cirihu, gde će u 12.00 biti održan žreb za kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2026. godine za evropsku zonu. Osim toga, na terenu su aktuelna i nacionalna prvenstva u Italiji, Nemačkoj i Španiji, koja privlače pažnju velikog broja navijača.
Uzbudljiv sportski dan krunisaće utakmice u okviru 15. kola Evrolige u košarci, gde će Crvena zvezda odmeriti snage s Olimpijakosom u 20.30. Istovremeno, FMP će u 19.00 ugostiti Split u okviru 12. kola ABA lige, dok će na evropskoj košarkaškoj sceni snage odmeriti Efes i Panatinaikos (18.30), Barselona i Milano (20.30), te Asvel i Pariz (21.00).
SVET
Međunarodna pažnja usmerena je na STRATCOM Samit u Istanbulu, gde će Srbiju predstavljati ministar Dejan Ristić, kao i na posetu Entonija Blinkena Ankari, gde će razgovori o Siriji dominirati agendom. Virtuelni sastanak zvaničnika G7 o istoj temi dodatno osvetljava značaj globalnih političkih rasprava.
Ipak, sve oči ostaju uprte u studente koji neumorno nastavljaju svoj protest, pokazujući da njihova energija i odlučnost ne jenjavaju. Njihov glas postao je sada već postao simbol nečeg većeg — nade da istrajnost može promeniti budućnost.
JUČERAŠNJI DAN
Protesti studenata i građana ispred RTS-a u Beogradu još jednom su ukazali na nezadovoljstvo načinom na koji se ključne informacije plasiraju javnosti. Dok su okupljeni nosili poruke poput „Trujete narod“, njihova buka je bila simboličan pokušaj da probiju zid tišine i podsete na odgovornost javnog servisa. Ipak, i pored glasnih zvižduka, buka nije doprla do gledalaca Dnevnika 2, osim što se čula u jednom prilogu.
Istovremeno, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić pokušao je da smiri tenzije izjavom da su glavni zahtevi protesta ispunjeni – od objave dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu do povećanja izdvajanja za visoko obrazovanje.
U Novom Sadu, blokade Poljoprivrednog fakulteta i nasilni sukobi između policije i opozicionih političara dodatno su podvukli osećaj nesigurnosti i tenzije. Snimci novinara i političara koji su povređeni tokom intervencija policije bacili su dodatno svetlo na pitanje prava na protest i slobodu izražavanja, što je izazvalo reakcije i na međunarodnom nivou.
Udruženje dramskih umetnika Srbije izdvojilo se posebnim gestom – tihim protestom u kostimima ispred pozorišta, što je simbolično ukazalo na težinu tragedije i potrebu da kultura preuzme odgovornost u podizanju svesti.
Na međunarodnom planu, širenje Šengenske zone i podrška Ukrajini u NATO integracijama podsetili su na dinamične promene u evropskoj politici, koje se odvijaju dok Srbija ostaje fokusirana na unutrašnje izazove.
Jedan od upečatljivijih trenutaka bio je prvostepena presuda Urošu Blažiću za masovna ubistva u Duboni i Orašju – maksimalna kazna za mlađe punoletne osobe.
ISTORIJSKI PRETRES
1545. Tridentski koncil, sazvan od strane pape Pavla III, započeo je svoj rad koji je trajao sa prekidima do 1563. godine. Ovaj ekumenski sabor postavio je temelje Katoličke crkve kao dogmatske i militantne institucije. Njegove odluke značajno su oblikovale protivreformaciju, što je kasnije dovelo do Tridesetogodišnjeg rata između katolika i protestanata u Evropi (1618–1648).
1553. Francuski kralj Anri IV rođen je na današnji dan. Kao idejni vođa hugenota, prešao je na katoličanstvo kako bi obezbedio mir u državi. Njegov Nantski edikt iz 1598. godine doneo je verske slobode protestantima, a tokom njegove vladavine osnovane su prve francuske kolonije u Americi. Anrijev život okončao je atentat rimokatoličkog fanatika 1610. godine.
1642. Holandski istraživač Abel Tasman otkrio je Novi Zeland. Iako se nije iskrcao zbog straha od domorodaca, ovo otkriće postalo je poznato tek kada se Englez Džejms Kuk 1769. godine iskrcao na novozelandska ostrva, preuzimajući zasluge.
1806. Tokom Prvog srpskog ustanka, oslobođena je beogradska varoš, dok su se Turci povukli u Kalemegdansku tvrđavu. Potpuno oslobođenje Beograda usledilo je početkom 1807, ali je grad ponovo pao pod tursku vlast nakon sloma ustanka 1813. godine.
1937. Japanske trupe zauzele su kineski grad Nanking, što je dovelo do masovnog pokolja poznatog kao „Silovanje Nankinga“. Tokom šest sedmica ubijeno je oko 200.000 ljudi, uglavnom civila.
NASLOVNE STRANE
DANAS – U tekstu „Studenti demantuju Vučića: Naši zahtevi nisu ispunjeni“, studenti odgovaraju predsedniku Srbije. „Urošu Blažiću 20 godina zatvora za devet ubistava“, o kazni za masovna ubistva u Malom Orašju i Duboni.
NOVA – List piše o prvostepenoj presudi „Urošu Blažiću i njegovom ocu po 20 godina zatvora“. „Vučić prešao crvenu liniju i okrenuo se nasilju“, o obećanjima predsednika Srbije Aleksandra Vučića oko studentskih zahteva.
POLITIKA – „Urošu i Radiši Blažiću po 20 godina zatvora“, piše list. „Vučić: Mladi do stana uz učešće od 1.000 evra“, o poruci predsednika Srbije studentima.
LEKTIRA ZA DANAS
I danas se ekipa Velikih priča potrudila da napravi selekciju najboljih tekstova za vas.
Tamo vas čeka tekst Borisa Rašete. Njegov novi tekst „Povijest suvremene Hrvatske kroz Feralove “šitove” kaže:
„Hrvatska demokratska zajednica stvorila je tu hrvatsku državu, tu hrvatsku demokraciju, u kojoj, evo, mogu se govoriti i gluposti“, rekao je Tuđman na sjednici Glavnog odbora HDZ-a u februaru 1996., pa kako onda – tako i dan danas.
Ako ste više za neke „lajt teme“ jer ipak – petak je, tu je Ivan Radojčić koji piše o filmu “Wicked” za koji kaže da je daleko subverzivniji od revizionističke istorije Rima u „Gladijatoru II“.
Čeka vas i Jelena Luković sa pričom o ritualima, kao i dr Zoran Radovanović sa sjajim tekstom o podacima tokom pandemije korona virusa.
Čitajte Velike priče, imaćemo kontrolni!
