Šta je važnije: „gornji“ ili „donji“ pritisak? Stručnjaci su se dugo sporili oko tog pitanja, a najnovija analiza podataka trebalo bi da pomogne da se konačno nađe pravi odgovor.
Visok krvni pritisak (hipertonija) je pritisak koji prelazi vrednost od 140 mmHg. Sa starenjem, „gornja“ vrednost postaje važnija, ali na razvoj kardiovaskularnih oboljenja podjednako utiču obe vrednosti, nagoveštavajući povećani rizik od infarkta i moždanog udara, zaključak je naučnika, prenosi Blic pisanje Focus.de.
Američka studija potvrdila je da na izloženost pojačanom riziku od bolesti ne ukazuje samo povišena „gornja“ vrednost, već i „donja“, dijastolna vrednost, otkriva tim naučnika u stručnom časopisu „New England Journal of Medicine“.
Krvni pritisak se prikazuje kroz dve vrednosti – sistolnu (pritisak krvi na zidove krvnih sudova kada se srce kontrahuje) i dijastolnu ( pritisak na zid arterije u trenutku kada se opušta, a srce puni krvlju). Merna jedinica mmHg označava pritisak koji je neophodan da bi se tečna živa u cevi podigla za jedan milimetar.
Ukoliko je krvni pritisak viši od 140 /90 mmHg, u Evropi govorimo o povišenom krvnom pritisku, ako padne ispod 105, o hipotoniji, sniženom krvnom pritisku. Optimalnim se smatraju vrednosti ispod 120 (sistolni pritisak) i ispod 80 (dijastolni).
U SAD je granica nedavno snižena i sada iznosi 130/80 mmHg.
U aktuelnoj studiji, američki naučnici analizirali su podatke pacijenata privatnog osiguranja „Kajzer Permanente Northern Californija“ u periodu od 2007. do 2016. godine i potvrdili da povišen krvni pritisak povećava rizik od određenih kardiovaskularnih bolesti.
„Analiza dugogodišnjih sveobuhvatnih podataka uverljivo dokazuje da na nastanak kardiovaskularnih oboljenja podjednako utiču i i gornji i donji pritisak, ali i da su za ljude, koji su u načelu zdravi, bolje niže vrednosti“, kažu naučnici.
Tagovi
