Najmanje 800 osoba širom sveta je preminulo zbog dezinformacija o koronavirusu, saopštili su autori naučnog istraživanja u medicinskom časopisu Amercan Journal of Tropical Medicine and Hygiene, a prenosi BBC.
Prema rezultatima istraživanja, oko 5.800 ljudi primljeno je u bolnicu zbog trovanja ili povređivanja, kao posledica verovanja u lažne informacije na društvenim mrežama.
Mnogi su preminuli nakon konzumacije metanola ili sredstava za čišćenje na bazi alkohola, pogrešno verujući da je reč o leku protiv koronavirusa.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ranije je saopštila da se infodemija – epidemija lažnih vesti – u vezi sa koronavirusom širi jednako brzo kao i sam virus, a teorije zavere, glasine i stigmatizacija u društvu, takođe, su doprinele povredama ljudi i, nažalost, smrtnim slučajevima.
Mnoge žrtve su sledile preporuke koji podsećaju na verodostojne zdravstvene savete – poput toga da je poželjno konzumirati velike količine belog luka i velike količine vitamina – kao način sprečavanja infekcije, navode autori studije. Drugi su čak pili supstance poput kravljeg urina.
Takvo ponašanje moglo je dovesti do „potencijalno ozbiljnih posledice po njihovo zdravlje“, kažu autori istraživanja.
U zaključku studije je navedeno da je odgovornost međunarodnih agencija, vlada i društvenih mreža da se bore protiv infodemije, ali da su upravo tehnološke kompanije koje upravljaju društvenim mrežama kritikovane zbog sporog i neadekvatnog reagovanja na taj problem.
Prema istraživanju BBC, u razgovorima sa lekarima, stručnjacima i pojedincima koji su poverovali ovim lažnim vestima, pronađene su veze između napada i podmetanja dezinformacija o virusu i, posledično, povreda i smrtnih slučajeva.
Recimo, glasine koje su se širile internetom dovele su do napada i osuđivanja mase nad žrtvama u Indiji i masovnih trovanja u Iranu.
Zbog širenja lažnih vesti kako se virus širi putem 5G mreže, inženjeri telekomunikacija su doživeli pretnje i napade u Peruu, a telefonski stubovi u Velikoj Britaniji i mnogim drugim zemljama više puta su paljeni.
Takođe, društvene mreže su omogućile prevarantima da iskoriste pandemiju prodajući neefikasna sredstva protiv virusa i pozvajući ljude da uplaćuju novac za „čudesne mineralne preparate“, koji su u stvari razblaženi izbeljivači.
Pritom, kako je sve više vesti o proizvodnji potencijalne vakcine protiv koronavirusa, postoji i sve veća pretnja da bi protivnici vakcinacije putem društvenih mreža uveravali ljude da se ne vakcinišu.
Uprkos tome što društvene mreže sada uklanjanju ili označavaju netačne informacije o vakcinama, kao i vesti o koroanvirusu uopšte, nedavna anketa u SAD je pokazala da 28 odsto Amerikanaca i dalje veruje da američki milijarder i vlasnik Majkrosofta Bil Gejts želi da čipuje ljude uz pomoć vakcine.
Naposletku, postizanje efikasne vakcine protiv koronavirusa mogla bi biti potpuno narušena dezinformacijama, upozorili su lekari u intervjuu za BBC.
Tagovi
