Studija objavljena u medicinskom časopisu „JAMA Open Network“ pokazala je da stres tokom trudnoće može da utiče na razvoj mozga još nerođenog deteta, piše CNN, a prenosi N1.
Fetusi majki koje su u trudnoći bile veoma anksiozne imali su slabije veze između dva dela mozga odgovorna za više kognitivne funkcije, dok su im veze između delova mozga za emocije i ponašanje bile jače.
„Visok nivo anksioznosti direktno utiče na to kako će se mozak fetusa oblikovati u maternici“, rekla je autorka studije Ketrin Limperopolos direktorka Instituta za razvoj mozga u Vašingtonu.
„Laički rečeno, sve što doživljava mama doživljava i njena beba, ali za bebe su posledice mnogo veće“, dodaje Limperopolos.
U studiji je visok nivo anksioznosti definisan je kao stres koji ometa sposobnost žene da bude uspešna u svim svojim ulogama i svakodnevnim odgovornostima, ali nije toliki da bi se ženi klinički dijagnostikovala mentalna bolest ili poremećaj.
Inače, u stresnim situacijama hipofiza i nadbubrežna žlezda telo preplave hormonima, a neki od njih, (kortizol), imaju sposobnost da pređu barijeru posteljice.
„Veza između stresa i fetalnog razvoja mozga posebno je uznemirujuća za žene koje su trudne tokom pandemije“, rekla je Limperopolos čija prethodna istraživanja već pokazuju i da se stres trudnica u doba koronavirusa udvostručio ili čak utrostručio. Veoma je bitno, ističe Limperopolos, da se buduće majke stalno na ovo upozoravaju, i da im se savetuje da tokom ove pandemije i nakon nje potraže pomoć ako im je teško.
Inače, ovo nije prvo istraživanje koje stres, anksioznost i depresiju trudnica povezuje s manjim razvojnim sposobnostima njihove buduće dece. Istraživanja su već pokazala da se sva ta stanja mogu povezati i s brojnim emocionalnim problemima dece kasnije u životu.
Konkretno, otkrivena im je i poremećena motorička koordinacija, veća emocionalna reaktivnost i zakasnelo razumevanje jezika. Limperopolos je ranijim istraživanjem utvrdila da visoki nivoi stresa u trudnoći narušavaju biohemiju detetovog mozga i rast hipokampusa, deo mozga uključen u stvaranje novih sećanja, što se povezuje i sa učenjem i osećajima.
Osim toga, stres je povezan i s prevremenim porođajem, a istraživanje objavljeno u julu pokazuje da su žene koje su i godinama pre trudnoće bile depresivne i pod velikim stresom, imale kraće trudnoće od ostalih žena.
„Svaki je dan u maternici važan za rast i razvoj fetusa“, rekla je Kristin Dankel Šater, profesorka psihologije i psihijatrije koja je godinama istraživala ovu temu u Laboratoriji za proces stresa i trudnoću na Univerzitetu u Kaliforniji dodajući da prerano rođena deca imaju veći rizik za brojne razvojne poteškoće i kasnije zdravstvene probleme.
„Sad pouzdano znamo da mentalno zdravlje majke tokom trudnoće direktno i trajno utiče na razvoj njenog deteta i moramo veću pažnju da obratimo na ženine probleme povezane sa mentalnim zdravljem“, rekla je za Limperopolos.
„Čitavo društvo treba da uložiti napor da trudnicama pružimo potrebne resurse, kao i sigurno i podsticajno okruženje pre i tokom trudnoće. Jer to je jedini način da zaštitimo zdravlje buduće dece – zaključila je profesorka.
SPECIJALNA NOVOGODIŠNJA AKCIJA
104 NEDELJNIKA i 12 poklon knjiga po neverovatnoj ceni od samo 11.999 dinara!
52 NEDELJNIKA i poklon knjiga „ISTORIJA 21. VEKA“ za samo 7.999 dinara!
Tagovi
