Ove sedmice Nedeljnik je ugostio rukovodstvo odeljenja Siemens Smart Infrastructure u okviru regionalne kompanije Siemens d.o.o. Beograd. Srdan Srdanović, rukovodilac SI, i Pavle Knežević, finansijski rukovodilac ovog odeljenja i finansijski direktor kompanije Siemens d.o.o. Beograd, objasniće nam zbog čega je njihov moto Stvaramo okruženje kome je stalo i šta to zaista znači u njihovoj oblasti poslovanja.
Dolazite iz Siemensovog odeljenja čiji naziv u prevodu glasi Pametna infrastruktura. Izraz „pametan“ koristi se u tolikoj meri da se stiče utisak da ima potpuno drugačiju konotaciju. Šta taj izraz znači u vašem slučaju?
Srdan: Tako je. Verujem da postoji otpor prema izrazima kao što je „pametan“. Moramo da demistifikujemo taj izraz, da objasnimo da će zahvaljujući njemu naši gradovi postati bolji za život i zeleniji, da on ima svrhu. Treba da objasnimo da pametna infrastruktura – energetski sistemi, brojila ili zgrade – može da redukuje emisiju ugljenika, da smanji potražnju za energijom i da optimizuje snabdevanje energijom. Demonstrirajući svrhu koja je u osnovi svake „pametne“ ideje napraviće razliku u tome da li će potrošači i kompanije stati iza ideje digitalnog prenosa energije ili ne.
Pavle: Izraz „pametan“ može da ima sasvim drugačije značenje različitim ljudima. Nekima on može da označava usklađene semafore koji obezbeđuju optimalan tok saobraćaja ili kontroverznije koncepte poput praćenja ljudi i prepoznavanja lica. Negde između svega toga nalazi se pametna infrastruktura, odnosno vođenje računa o tome da naše zalihe energije budu „inteligentne“ kako bi mogle efikasno da koriste energiju i prilagode se promenama.
Pomenuli smo da je vaš cilj stvaranje okruženja kome je stalo. Šta to zapravo znači?
Srdan: Pametna infrastruktura podržava način na koji svi mi želimo da živimo – srećno, udobno, održivo i u harmoniji. Ona podržava ono čemu teže industrija i organizacije – da budu efikasne, odgovorne i pametnije. Siemens nudi širok portfolio kontrole i automatizacije mreža; distribuciju niskonaponske i srednjenaponske električne energije, njeno preusmeravanje i kontrolu, kao i energetska rešenja. Portfolio je izbalansiran u pogledu svih proizvoda, sistema, rešenja i celokupnog asortimana usluga. Tehnologija i ljudska domišljatost se ujedinjuju i čine celinu sa našim okruženjem, a da bismo vodili računa o svetu, svet mora da razvije nov način razmišljanja o infrastrukturi – takav da odražava potrebe i stavove savremenog društva.
Pavle: Mi spajamo stvarni i digitalni svet u svim energetskim sistemima, zgradama i industrijama, unapređujući način života i rada i znatno poboljšavajući efikasnost i održivost. Radimo zajedno sa potrošačima i partnerima kako bismo stvorili ekosistem koji će intuitivno reagovati na potrebe ljudi, a isto tako pomoći potrošačima da ostvare svoje poslovne ciljeve. Na taj način doprinosimo uspešnosti potrošača i napretku zajednica, a takođe podržavamo održivi razvoj kako bismo sačuvali našu planetu za buduće generacije.
Da li mislite da je pandemija promenila odnos ljudi prema digitalizaciji?
Srdan: Digitalizacija je „nova normalnost“. Pandemija COVID-19 je neverovatno ubrzala ovaj proces. Sada svi radimo svoj posao i živimo svoj život onlajn, a taj trend neće nestati. IT odeljenja su se brzo prilagodila, a kada je reč o energiji, povećala su se ulaganja u softverska i digitalna rešenja.
Pavle: Pre pandemije, mnogobrojne organizacije su tek počinjale da uviđaju potencijal koji digitalizacija nudi njihovom poslovanju. Pandemija je pomogla da se ubrza digitalna transformacija, stvorivši okruženje koje će i dalje podsticati inovacije i brzo usvajanje naprednih tehnologija. Kako kompanije budu sve bolje shvatale potencijal ovih tipova moderne tehnologije, takođe će početi da shvataju i mogućnosti koje se otvaraju pred njima, čak i kada pandemiji dođe kraj.
Zbog čega je digitalizacija tako važna za energetski sektor?
Srdan: Prenos energije menja ovaj sektor dok prelazimo sa centralizovanih na decentralizovane sisteme, dok se ponuda i potražnja približavaju jer potrošači podjednako koriste i proizvode energiju. Ovako složenu situaciju moguće je dodatno nadzirati i njome upravljati pomoću digitalizacije. Na primer, mi radimo na povezivanju energetskih sistema između raznih grupa, elektrana, odnosno na tome da podaci koje proizvedu potrošači predstavljaju vrednost za njih. Ti podaci mogu da povećaju otpornost naših energetskih mreža i da uštede tone ugljen-dioksida.
Kada govorimo o ugljen-dioksidu, da li verujete da će digitalizacija podstaći dekarbonizaciju i da li je pandemija ubrzala taj proces?
Pavle: Pandemija je definitivno stvorila veću svest u javnosti, pa možemo da iskoristimo ovaj podsticaj, da smislimo kako ćemo postupati u krizi, kako da stvari učinimo delotvornijim ukoliko budemo sarađivali i radili zajedno. Nova anketa koju je Ipsos sproveo u 14 zemalja pokazuje da se 71% odraslih ispitanika širom sveta slaže sa time da su klimatske promene na dugoročnom planu podjednako ozbiljne kao i kriza izazvana koronavirusom. I ja se slažem sa time. Ova anketa svedoči o širokoj podršci naporima koje države ulažu kako bi dale prioritet klimatskim promenama u privrednom oporavku nakon pandemije COVID-19, a 65% ispitanika na globalnom planu smatra da je ovo važno. Digitalizacija će podstaći dekarbonizaciju i sada je pravo vreme da se nešto uradi. Mi smo na prekretnici kada je reč o velikoj tehnologiji, ali i svet je na prekretnici u pogledu onoga što može da dozvoli sebi kada je reč o resursima.
Usled povećane globalne potražnje za energijom, jedan od najvećih izazova u energetskom sektoru jeste kako omogućiti neometano funkcionisanje distributivnih sistema svih naponskih nivoa. Gde vidite odgovor na ovaj izazov?
Srdan: Da, svi se možemo saglasiti da raste pritisak na operatere u distributivnim sistemima zato što se povećava globalna potražnja za energijom. Neophodna je modernizacija distributivne mreže da bi se ispunili ti povećani zahtevi. Stoga se implementacijom kontrolnog i automatizovanog sistema odgovara na sve te probleme u vezi sa poboljšanim upravljanjem distributivnom mrežom.
Daću vam konkretan primer. Zasada je automatizacija srednjenaponske distributivne mreže ostvarena u nekoliko distributivnih kompanija u Evropi. Automatizacija u cilju samooporavka u Evropi stavlja naglasak na nadzemni prenosni sistem. Međutim, u centru Beograda je dominantan podzemni kablovski sistem. Teško je pronaći kvarove na podzemnim kablovskim vodovima u centru grada. Dispečerski timovi zaduženi za otklanjanje kvarova kreću se prilično sporo zbog mnogobrojnih tehničkih aspekata. Stoga je neophodno razviti i realizovati rešenje koje će biti veoma efikasno primenjeno u centru grada. Inovativno rešenje za samooporavak značajno će pomoći Elektrodistribuciji Srbije da poveća pouzdanost distributivne mreže. Ponosni smo što je SI partner od poverenja u ovom projektu u kojem nudimo svoju tehnologiju i stručnost.
Zvuči kao da uvek nudite najmodernija rešenja kada je reč o tehnologiji. Koliko su inovacije važne za Siemens i da li su nam potrebne više nego ikada do sada?
Pavle: Mi smo kompanija koja je posvećena inovacijama već gotovo 175 godina. Sve je počelo kada je naš osnivač Verner fon Simens izumeo pokazivački telegraf i od tada su inovacije sastavni deo naše DNK. S obzirom na to da se bavim finansijama, ovo mogu da prevedem u brojke. Siemens je 2018. godine bio na prvom mestu po broju prijava podnetih Evropskoj kancelariji za patente, sa oko 33 izuma dnevno. Broj izuma je i dalje nepromenjen. Ono što nudimo svojim potrošačima ima značajan uticaj.
Da odgovorim na vaše pitanje – da, nove tehnologije su veoma važne u današnje vreme zato što se sada suočavamo sa ogromnom složenošću sistema i sa povećanim zahtevima. Na globalnom planu se znanje deli u velikoj meri, što doprinosi sve bržem razvoju. Sveže inovacije i dalje se javljaju na svakom koraku u lancu vrednosti. Ovaj izazov treba detaljno sagledati i pozabaviti se njime, pa zato, na primer, u podstanicama primenjujemo mašinsko učenje kako bismo shvatili kako se ponašaju nizvodni čvorovi i sprečili preopterećenje. I tako ujedno dolazi do spajanja hardvera, softvera i veštačke inteligencije.
Tagovi
