Sudan, od tranzicije do rascepa

Masakri, mučenja, silovanja, pustošenja… Tokom građanskog rata u Sudanu, od 15. aprila 2023, život je izgubilo gotovo dvadeset hiljada ljudi, a više od sedam miliona je raseljeno. Susedni Čad, gde je izbeglo više hiljada civila, proglasio je vanredno stanje zbog nestašice hrane. Međunarodna trgovina oružjem uredno raspiruje ovaj vojni sukob, još jedan u burnoj istoriji Sudana.

Kada su 15. aprila 2023. izbili oružani sukobi u Kartumu između sudanskih oružanih snaga (SAF) i paravojne formacije Snage za brzu podršku (RSF), mediji su pružali samo jedno objašnjenje: rivalstvo između dvojice „ratnih komandanata“ – generala Abdela Fataha Al-Burhane i Mohameda Hamdana Dagloa, kog zovu Hemeti („zaštitnik“ na sudanskom arapskom), predsednika i potpredsednika Saveta za suverenitet – hunte koja upravlja državom. U stvari, ovaj sukob vuče korene iz duge istorije Severne Afrike i beskrajne društvene i ekonomske krize koja razara Sudan. Okršaji i nasilje su se udesetostručili, dodatno raspirivani masovnim uvozom oružja – iz Ujedinjenih Arapskih Emirata za RSF i iz Egipta za SAF. Više od sedam miliona ljudi raseljeno je unutar zemlje ili je izbeglo u inostranstvo, najviše u Egipat i Čad; vlada, prognana u Port Sudan, izgubila je kontrolu nad polovinom teritorije.

Pokušaji Ujedinjenih nacija i Afričke unije da posreduju u pomirenju su propali. Mirovni pregovori u Džedi, započeti u maju 2023. pod okriljem SAD i Saudijske Arabije, doneli su samo obezbeđivanje dostave humanitarne pomoći i primirje koje je odmah prekršeno, dok su politička i vojna pitanja potpuno zapostavljena. Posle pada administrativnih centara oblasti Darfur, gradova Njala, Genejna i Zalingeja, intenzivna borba prešla je u Fašeru. Ako RSF uspe da drži vojsku pod kontrolom ili osvoji grad (u kom živi milion stanovnika i sklonjeno je, iako ne u najboljim uslovima, oko 300.000 izbeglica), biće to preokret u ratu.

Raskomadana zemlja

Drevni su uzroci ove krize. Afričke zemlje stvorene su veštačkom kolonijalnom podelom, sve osim Etiopije, koja nikad nije bila kolonijalizovana, uprkos kratkoj italijanskoj okupaciji od 1936. do 1941, i Sudana, koji je nastao 1821, pošto je Egipatski Kedivat, vazal Osmanskog carstva, osvojio jedan deo Bilad-as-Sudana („Zemlje crnaca“ na arapskom). Cilj pohoda Mehmed Ali-paše bio je da se snabde zlatom i vojnicima-robovima. Osvojene teritorije ugrubo su podeljene na neku vrstu kolonija po turskom modelu – neorganizovane i gramzive – s jedne strane, i, s druge, na periferije zamišljene kao prostori za institucionalnu polukontrolisanu pljačku. Na ostatku kontinenta, kolonizacija je okupila različita prostranstva i prinudila ih da zajednički funkcionišu uprkos iredentističkim incidentima na granicama. Sudan je, međutim, ostao kolaž: sukobi između Severnog i Južnog Sudana odneli su od 500.000 do milion života od 1955. do 2005. Vlade iz Kartuma su potpuno zapostavile oblast Darfur, koja je ostala kolonija u koloniji.

Institucionalizovana milicija

Ovakav neravnopravan odnos među teritorijama uzrok je sukoba koji danas pustoše Sudan. Kako bismo ga razumeli, moramo se vratiti u 2011. Podela zemlje na dva dela i uspon gerilskih pokreta među muslimanskim stanovništvom na severu oslabili su autoritet predsednika Omara el Bašira, na vlasti od državnog udara 30. juna 1989. Islamistički režim, izjeden korupcijom i sve nepopularniji, jedva se održava samo zahvaljujući podršci udaljenog Irana i nejasnog odobravanja Saudijaca. U stupici, na optužnici Međunarodnog krivičnog suda od 2009. zbog genocida u Darfuru, El Bašir se 2013. dao u organizaciono normiranje latentnog građanskog rata. Brže-bolje doneo je odluku koja je imala ozbiljne posledice: institucionalizovao je miliciju džandžavida, koje je osnovao arapski muslimanski narod Rizeigat.

Moramo nešto precizirati. Pojam Arapin u Sudanu ima više kulturno nego etničko značenje. Ako neka porodica ne govori rotanu (plemenski dijalekt), a u kući se koristi arapski, smatra se da je to arapska porodica. Rizeigati su osnovali vojne snage u službi arapskih fundamentalista na vlasti, iako sami nisu bili ni Arapi ni fundamentalisti. Radilo se o (internoj) kolonijalnoj trupi u službi teritorijalne hegemonije glavnog grada Kartuma nad celom zemljom. Režim je slao džandžavide da se u Jemenu bore za račun Saudijaca koji su davali privlačne plate borcima, a onda ih je vraćao da uguše gerilsku borbu Narodnog pokreta za oslobađanje Severnog Sudana (SPLM/Sever), najpre u oblasti Darfur, a zatim po celom Sudanu.

Udružene ali suparničke frakcije

El Bašir je konačno svrgnut 11. aprila 2019. državnim udarom koji su zajednički organizovale SAF i RSF, uz masovnu podršku naroda željnog slobode koji je prethodno nizao mirne proteste uprkos brutalnoj represiji koja je odnela više stotina života. Međutim, pobunjenici nisu saveznici samo iz koristi. Vojnici SAF-a su mahom Arapi poreklom iz doline Nila (iz plemena Džalija), a jedinice RFS-a su sastavljene od pripadnika plemena Rizeigat. Vođa RSF-a Hemeti smatra se Arapinom u Darfuru, iako je kolonijalni vazal Kartuma. Odmah posle državnog udara, osetile su se tenzije između dva saveznika, jer su se oba trudila da preuzmu demokratski pokret, neuspelo pokušavajući da dokažu svoj narodni, antidiktatorski legitimitet.

SAF i RSF su sarađivali do drugog državnog udara 25. oktobra 2021, kada su želeli da utvrde svoju kontrolu i da završe sa uličnim protestima. Ova dva pokreta ukidaju sve građanske prelazne organe i stvaraju Savet za suverenitet, kada započinju masovna hapšenja učesnika u demokratskim pokretima koji su doprineli rušenju El Bašira. Prekinute su sve pokrenute istrage o zločinima vojno-islamističke diktature, a čelnici svrgnutog režima su oslobođeni. Pučisti su obećali izbore u julu 2023. Umesto toga, raspušteni su sindikati i strukovna udruženja, a šest sudanskih ambasadora u inostranstvu je povučeno. Premijer prelazne vlade Abdala Hamdok je prognan.

Blagoslov velikih sila

U januaru 2022, Vašington je simbolično poslao Meri Ketrin Fi, zamenicu državnog sekretara za afrička pitanja, da obavi površne razgovore s pobunjenicima, čime je priznala njihov državni udar. Međutim, 64 nenaoružana demonstranta ubijeno je od 21. oktobra, a šezdeset peti tokom posete američke delegacije. Hemeti je otputovao u Moskvu 24. februara 2022, zabrinut da će napad na Ukrajinu uticati na prodaju zlata u Rusiji; srećom, vratio se potpuno umiren. Isporuke organizuje kancelarija ruske vojne obaveštajne službe (GRU) i (…)

PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 3.000 DINARA.

ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.

ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.