Suđenje Dep-Herd i mit o savršenoj žrtvi: „To što nije savršena, ne znači da nije žrtva“

Džoni Dep je dobio spor po tužbi za klevetu protiv Amber Herd, koja je svedočila da ju je Dep fizički i seksualno napao u više navrata. Herdovoj je naloženo da glumcu isplati 15 miliona dolara odštete. Međutim, porota je Herd dodelila dva miliona dolara za deo protivtužbe, zato što je Depov advokat njene optužbe da ju je bivši muž zlostavljao nazvao prevarom.

U jedan pasus je stalo suđenje koje – zahvaljujući prenosu uživo – od aprila intrigira javnost na svim meridijanima. I slučaj koji će ostaviti dalekosežne posledice ubuduće.

Kako u svojoj analizi ističe magazin Tajm, one žene koje su u nekom trenutku bile žrtve nasilja, nadale su se da će, pet godina nakon što je pokret #MeToo postao viralan, američko društva razviti svest i nijansirano razumevanje o uznemiravanju i napadima. U tom kontekstu, ističe se, posebno je „komplikovano“ nasilje u porodici. Žrtva često ostaje sa počiniocem plašeći se ekonomskih, društvenih ili fizičkih posledica. Ali, nekada i žrtva uzvrati. I žrtve mogu biti nesavršene, niti moraju biti trezvene da bi govorile istinu. Međutim, društvene mreže, i mediji, uklanjaju nijanse i tumače crno ili belo. I kroz mitove…

A jedan takav je upravo o „savršenoj žrtvi“.

Savršena žrtva je nevina. Ona ne pije, niti se drogira. Kao rezultat toga, ona se jasno seća svakog trena nasilja i napada, kadgod da se dogodio. Ona ima potkrepljujuće i čvrste dokaze – ali ne i previše – jer bi to ukazivalo na to da je osvetoljubiva i da je sve planirala. Zapravo, kada se pojavi sa dokazima, ona to čini nevoljno. Ona prekida kontakt sa svojim zlostavljačem čim dođe do zlostavljanja. Ona ne čini ništa loše – u kancelariji, u vezama, kao majka, supruga ili ćerka. Nikada u svom životu nije lagala ni o čemu. Ona se oblači „prikladno“. Ona je, po mogućstvu, uvek nevina. Ona je pojednostavljena. Ona ne postoji…

Dep je svoju bivšu suprugu optužio da ga je oklevetala u tekst u Vašington postu iz 2018. godine, u kojem je sebe opisala kao „javnu ličnost koja je doživela nasilje u porodici“, iako nikada nije imenovala ko je bio naslinik.

Otkako je u Virdžiniji počelo suđenje Dep-Herd, korisnici TikToka su upoređivali Herd sa onom mitskom savršenom žrtvom i otkrili da ona ne ispunjava taj nemogući standard. Tajm navodi da je javnost – a verovatno i porota – nedeljama „bombardovana“ video snimcima na kojima Herd svedoči o svom navodnom zlostavljanju od strane njenog bivšeg muža. Video snimci su isečeni, montirani, „mimovani“ i upareni sa dezinformacijama da bi se Amber prikazala kao bludnica, pijanica, lažov…

Optužili su je da je lažirala dokaze o modricama, da je godinama ubeđivala svedoke da lažu, što su sve redom tvrdnje koje nisu dokazane.

Nazivali su je pogrdnim imenima, ismevali pokret #MeToo, preimenujući ga u #MePoo. Video zapis na kom Amber plače u sudnici je u trendu na TikTok-u…

Aleksandra Brodski – advokatica za građanska prava i onivačica „Know Your IX“, organizacije koja se bori protiv rodnog nasilja u američkim školama – kaže da je javnost diskreditovala Amber „na osnovu ponašanja koje nije imalo nikakve veze sa tim da li je bila zlostavljana ili ne“.

„Zaista sam naivno pomislila da smo to prevazišli nakon #MeToo pokreta. Naročito kod mladih (na TikTok-u)“, kaže Brodski.

Pravnici sa kojima je Tajm razgovarao kažu da nisu očekivali da će Dep dobiti tužbu za klevetu protiv svoje bivše supruge, koja je u tekstu za Vašington post napisala da je „govorila o seksualnom zlostavljanju – i suočila se sa gnevom naše kulture“, ali nikada nije imenovala svog navodnog zlostavljača. Dep je već izgubio sličnu tužbu za klevetu protiv britanskog tabloida San. Britanski sud je utvrdio da je tvrdnja Sana da je Dep zlostavljao Amber najmanje dvanaest puta „uglavnom tačna“.

U oba slučaja, njen pravni tim je priložio obilje dokumentacije o navodnom zlostavljanju, uključujući i zapise na kojima se, skoro pa jasno, može utvrditi da je nasilja bilo, kao i slike njenih povreda, piše Tajm.

Pa ipak, nakon nedelja ismevanja na društvenim mrežama, presuda u korist Depa se činila neizbežnom. Da bi sve bilo još konfuznije, porota je takođe utvrdila da je Depov advokat oklevetao Herdovu kada je njen izveštaj o zlostavljanju nazvao „prevarom“.

Prema Debri Turkhajmer, autorki knjige „Verodostojno: Zašto sumnjamo u optužbe i štitimo zlostavljače“, presuda suda u Virdžiniji je bila „studija slučaja o tome kako su žene koje ne ispunjavaju naša očekivanja u nepovoljnom položaju na ispitu javnog mnjenja, i sudu“.

TikTok i druge društvene mreže doprinele su tome da Amber predstave kao „lošu žrtvu“.

Tajm naglašava da je neuobičajeno da se sudski slučaj koji ispituje nasilje u porodici prenosi uživo na televiziji, čak i u slučaju da je reč o osobama poznatim javnosti. Takođe je neobično da porota nijednog trenutka nije dobila instrukcije da se izoluje iz javnosti, a trebalo bi uzeti u obzir i činjenicu da je porotu činilo pet muškaraca i dve žene. Kako piše Tajm, istraživanja pokazuju da je veća verovatnoća da će muškarci pripisati veći nivo krivice žrtvama nego što to čine žene.

Na društvenim mrežama, Amber je napadnuta na mnogo frontova. Krivili su je što nije napustila Depa nakon prvog slučaja navodnog zlostavljanja. Ipak, piše Tajm, studije pokazuju da žrtve nasilja često ostaju u takvim vezama i iz straha ili ljubavi, između ostalog.

„Za mnoge ljude je i dalje prava zabluda da, kada prvi put dođe do zlostavljanja, osoba koja je zlostavljana automatski prekida vezu“, kaže Turkhajmer.

Herd je priznala da je uzvratila, emocionalno i fizički, ponovo prkoseći očekivanjima krotke žene pod uticajem moćnog muškarca.

Depove pristalice su preokrenule priču, piše Tajm, iako taj preokret nije relevantan za centralno pitanje ovog konkretnog slučaja – da li je Džoni Dep zlostavljao Amber Herd? Poseban fokus je stavljen na Herdovu, koja zlostavlja, i Depa, koji je žrtva. Depov pravni tim ispitivao je glumicu o incidentu iz 2009. kada je policajac iz Sijetla intervenisao zbog svađe između Herdove i njene tadašnje devojke Tasje van Ri. Iako je uhapšena, optužbe su kasnije odbačene. Van Rijeva je naknadno izjavila da je incident „pogrešno protumačen“ i da je Herdova „pogrešno“ optužena, dodajući da je policija bila „mizogina“ i „homofobična“ u ophođenju prema Amber.

„Užasno je što se njen (Amber) integritet i priča ponovo dovode u pitanje. Amber je briljantna, poštena i lepa žena i ja je izuzetno poštujem“, rekla je tokom suđenja Van Ri.

Ipak, snimci Depovog pravnog tima koji ispituje Herdovu o ovom incidentu na društvenim mrežama su prikazani bez dodatnog konteksta koji pruža uvid u izjavu njene bivše devojke. Advokatica Keri Goldberg, koja je specijalizovana za seksualne zločine, kaže da je „javnost zavedena zapaljivom retorikom“.

Korisnici društvenih mreža, kako piše Tajm, bili su posebno zlobni kada su napadali način na koji se Herdova ponašala u sudnici.

„Od žrtava se očekuje da javnosti predstave ‘pravu količinu emocija’. Ako su previše emotivne, doživljavaju ih kao histerične, nepoverljive i sumnjive. Ako su previše mirne, i to im se stavlja na teret“, kaže Turkhajmer.

„Bilo je toliko takvih snimaka u kojima se prati svaki njen pokret. Ako joj niste verovali na osnovu jednog pokreta, onda je ‘sve lažirala’. Ispostavilo se da ljudi nisu baš dobri u procenjivanju ponašanja“, dodaje Turkhajmer.

Advokatica Keri Goldberg kaže da ovakve strategije podrivanja nisu novina.

„Ovakva strategija odbrane je česta u slučajevima koji uključuju nasilje od strane intimnih partnera, i prema njoj se druga strana uvek prikazuje kao ona koja laže, kao oportunistička strana, gladna novca, kao strana koja zloupotrebljava #MeToo pokret i prave žrtve. To je uvek obrazac“, kaže Goldberg.

Tokom suđenja Harviju Vajnštajnu u Njujorku, njegovi advokati su osporavali Vajnštajnove žrtve zbog činjenice da su ostale u kontaktu sa producentom koji je kontrolisao budućnost njihovih karijera u Holivudu i nakon što ih je napao. Okolnosti suđenja Dep-Herd bile su nešto drugačije… Žene koje su svedočile protiv Vajnštajna u Njujorku uglavnom nisu bile u dugotrajnim romantičnim vezama sa svojim navodnim zlostavljačem.

„Ali nekoliko njih je nastavilo kontakt sa njim (Vajnštajnom). Poruke su bile prijateljske, čak i koketne“, kaže Turkhajmer, koja je pažljivo pratila slučaj Vajnštajn.

„I tokom unakrsnog ispitivanja, Vajnštajnovi advokati su insistirali na tome da bi žene trebalo da raskinu sve veze ako su zlostavljane“, dodaje Turkhajmer.

Ipak, Vajnštajn je izgubio slučaj. U tom trenutku, na desetine žena se javilo sa pričama o napadu od strane Vajnštajna. Brodski ističe da, iako se mnoge Vajnštajnove žrtve mogu smatrati „nesavršenim“, postoji snaga u brojevima.

„Druga strana toga je da jedna žrtva više nije dovoljna“, zaključuje Brodski.