Suđenje Borisu Džonsonu: Da li je, zaista, najgori kovid lider u Evropi?

„Mogu li samo da na početku kažem koliko mi je drago što učestvujem u istrazi i koliko mi je žao zbog bola, gubitka i patnje žrtava pandemije kovida”, započeo je juče svoje svedočenje Boris Džonson, bivši britaski premijer koji je tu funkciju obavljao u jeku pandemije. Činjenica da se izvinio, ali da nije precizirao zašto, kao i reakcija prisutnih koji su dobacivali “vaše izvinjenje ne čuju mrtvi”, dovolji su da se sklopi slika o tome zašto je Boris Džonson predmet ispitivanja, makar zasad, u svojstvu svedoka.

Bivši premijer Velike Britanije juče je prošao kroz prvu turu svedočenja o nepravilnostima u vođenju kovid politike njegove vlade, kao i kršenja mera na koje je pozivao građane, a koje nije ni sam poštovao.

Iako je tokom celog ispitivanja Džonson isticao koliko mu je žao zbog grešaka kojih je bilo, ništa manje nije bilo ni pravdanja. Govoreći o prvim danima pandemije, Džonson je rekao da ni on, a ni ljudi u njegovom okruženju nisu razumeli ozbiljnost situacije koja se krajem januara i februara 2020. godine odvijala u svetu.

„Mislim da nismo bili u stanju da shvatimo implikacije onoga što smo zapravo gledali”, rekao je on. „Jasno je da smo uveliko potcenili rizike u tim ranim nedeljama. Da smo pravilno razumeli koliko se brzo kovid širio i činjenicu da se širi asimptomatski, postoje mnoge stvari koje bismo uradili drugačije. Radili smo na pogrešnoj induktivnoj logici o prethodnim razumnim najgorim scenarijima”.

Rekao je takođe da je tada obavio razgovore sa Si Đinpingom i Donaldom Trampom, kako bi bolje razumeo poreklo i prirodu kovida. Kada su 28. februara predstavljene procene najgoreg mogućeg scenarija, Džonson nije u njih poverovao.

“Pomislio sam, imamo mnogo pandemija težeg oblika gripa u Velikoj Britaniji i ako je korona blaža od toga onda to uopšte neće biti izuzetna stvar“.

Istraga je kasnije otvorila kontroverznu temu Džonsonovog boravka u Čevening Hausu, seoskoj rezidenciji koju koriste britanski premijeri. Dok je tadašjni premijer bio na odmoru, broj zaraženih u Britaniji je strmoglavo rastao, a zdravstveni sistem je bio pred kolapsom. U iskazu je Džonson negirao te navode i istakao da je u svakom momentu bio operativan.

„Nije bilo toliko dugog odmora. Radio sam tokom čitavog tog perioda i tempo se povećao”, rekao je on juče.

Teme svedočenja bile su Whatsapp poruke, njih preko 5000, koje su nestale iz Džonsonovog telefona, a koje bi se uputiti na dokaze o lošem donošenju odluka tih dana. Džonson je ranije negirao da su poruke obrisane, a kada se ta tema pokrenula juče, odgovorio je da se ne seća šta se sa porukama dogodilo. Tokom celodnevnog davanja iskaza, prisutni su se dotakli i raznih drugih tema poput zastupljenosti žena u donošenju odluka, mizoginije, takozvane “toksične kulture”, bivših funkcionera i njihovih loših odluka u vreme krize.

Poslednje mesece svog premijerskog mandata Boris Džonson je, kao i juče, provodio izvinjavajući se i “preuzimajući odgovornost” za razne skandale koji su na kraju rezultirali lavinom ostavki njegovih saradnika, a na kraju i njegovom. Od afere Pinčer, do afere – “Partygate”, svaki skandal koji je potresao Džonsona i njegove saradnike, dogodio se u nezgodno vreme – vreme pandemije – i to ljudima koji bi trebalo da, makar dok traje kriza, budu u najvišoj pripravnosti.