Suđenje zbog dosluha sa vlastima: Kako su završili naslednici sicilijanske mafije

Italijanski sud je osudio 207 priđadnika italijanske grupe za organizovani kriminal – zvane ‘Ndrangheta – na ukupno 2.100 godina zatvora.

Betonska sudnica, obezbeđena kao bunker, u kojoj je održano suđenje, zapravo je ranije bila prostor u kojem je ova mafijaška organizacija delovala.

Ovo je jedna od najmoćnijih, najbogatijih i najvećih svetskih bandi koja se bavila krijumčarenjem droge.

‘Ndrangheta je iskoristila momenat, kada je sicilijanska mafija izgubila moć i uticaj i preuzela gotovo čitav monopol na uvoz kokaina u Evropu.

Tužioci koji su vodili istragu u južnoj Italiji, rekli su da ta organizacija ima baze u Severnoj i Južnoj Americi i aktivna je u Africi, a pripadnici ‘Ndrangete su poslednjih godina hapšeni i širom Evrope i Brazila i Libana.

Optuženima se sudilo za trgovinu drogom i oružjem, iznudu i mafijaško udruživanje, a optuženi su i saučesnici.

Optužbe su proizašle iz istrage 12 klanova povezanih sa osuđenim „bosom ‘Ndranghete.

Ta centralna ličnost, Luiđi Mankuzo, odležao je 19 godina u italijanskom zatvoru zbog rukovođenja, kako tvrde istražitelji, jednom od najmoćnijih kriminalnih porodica ‘Ndrangete u oblasti Vibo Valentia.

Vinćenco Kapomola, zamenik glavnog tužioca Katancara, rekao je da je „infiltracija kriminalne organizacije u provinciju Vibo Valentija bila tako duboko ukorenjena i tako raširena, toliko alarmantna, toliko uznemirujuća da mislim da nije postojao aspekt društveno-ekonomskog života koji nije zastrašivala ta zločinačka organizacija“.

Đuzepe Di Renco, branilac nekoliko optuženih, međutim, primetio je da je više od trećine prvobitnih optuženih potpuno oslobođeno, dok su ostali proglašeni nevinim po nekim tačkama. On je rekao da slučaj nema „kohezivnu nit“.

Ali bivši glavni tužilac Katancara koji je pokrenuo istragu, Nikola Grateri, rekao je da suđenja za mafiju često moraju da „široko zabace mrežu“ zbog same prirode načina na koji kriminalni sindikati funkcionišu, infiltrirajući se u široke delove društva.

Suđenje je priređeno u teško obezbeđenom, posebno izgrađenom delu industrijskog parka u Lamecia Terme, toliko velikom da su duž sale bili okačeni ekrani koji su prenosili proces.

Zasnovana skoro u potpunosti na krvnim vezama ‘Ndrangeta je decenijama bila suštinski imuna na „pokajnike“ – osobe iznutra koje bi svedočile, ali ipak su vremenom iz njenog vrha stizali sve značajniji dokazi o zlodelima.

Na sadašnjem suđenju bio je i jedan Mankuzov rođak.

Nekoliko desetina doušnika je iz ‘Ndrangete, a drugi su ranije bili u sicilijanskoj „Koza nostri“.

Uprkos velikom broju optuženih, suđenje nije bilo najveće u Italiji u kojem su učestvovali navodni mafijaši.

Još 1986. godine je protiv 475 navodnih članova sicilijanske mafije suđeno u slično izgrađenoj sudnici – „tvrđavi“ u Palermu.

Postupak je doneo više od 300 osuđujućih presuda i 19 doživotnih zatvora. To suđenje je pomoglo da se otkriju mnoge brutalne metode i ubilačke strategije najvećih mafijaških bosova tog ostrva, uključujući senzacionalna ubistva u oblasti Palerma tokom godina borbe za vlast.

Suprotno tome, cilj suđenja ‘Ndrangeti je bio da se kazne oni koji su učestvovali u dosluhu mafijaša i lokalnih političara, državnih zvaničnika, biznismena i članova „tajnih loža“ da bi se pokazalo koliko je sindikat duboko ukorenjen u Kalabriji.

Preplavljena prihodima od trgovine kokainom,  ‘Ndrangeta je progutala hotele, restorane, apoteke, prodavnice automobila i druge poslove širom Italije, posebno u Rimu i na bogatom severu zemlje, otkrile su krivične istrage.

Kupovina se proširila širom Evrope dok je sindikat pokušavao da „opere“ nezakonite prihode i da zaradi „čist“ novac vodeći legitimne poslove, uključujući sektore turizma i ugostiteljstva, tvrde istražitelji.