„Ne želim da ukradem svoj sopstveni novčanik“, rekao je jednom usred cigarete i inspiracije Johan Krojf. Ovih dana kao da ga ne čuju u klubu koji je proslavio. I možda nisu u pitanju dani i meseci.
Fudbalski klub Barselona ne liči na sebe iz perioda kada je promenio fudbal i navijače širom sveta naterao da poveruju da u pitanju nije klub nego „ideja“.
Više se ne priča o La Masiji, o ubiranju plodova sopstvenog rada, o ekipi koja je u stanju da pobedi i kada nam se svima zavrti u glavi od dodavanja i kada opsujemo jer preteruju i dave.
Ako se danas i priča o ideji, to je neka loša ideja. Ili je posađeno loše seme.
Sistem rada koji klub primenjuje nije doneo Krojf, već njihov centar za analitiku, ili „Odeljenje za metodologiju“. Kamere, softveri, testovi, analize u realnom vremenu, izveštaji i rad na greškama.
„To je sabirni centar svih mogućih informacija. Na to mesto posle jedne utakmice pristigne 3,5 miliona podataka. Na osnovu njih se određuju prednosti i mane određene postavke na terenu, ocenjuju se pojedinačne partije, bira se taktika za predstojeće mečeve. Od brzine do grafičkog prikaza sve je u skladu sa najnovijim trendovima. Na tri minuta od trening centra je najsavremenija magnetna rezonanca kojom se analiziraju efekti treninga na telo. Kada stignete tamo, osećate se kao Alisa u zemlji čuda“, pričao je za Nedeljnik Branislav Rajić, doktor i nutricionista Crvene zvezde.
Kada je sve tako ustrojeno onda problem mogu da budu samo ljudi. I njihov egoizam, koji ih nadilazi.
Barselona je igrala neubedljivo i jedino što je sprečilo da dođe do velikih preseka bila je kriza njihovih konkurenata u domovini. U Evropi se dve godine zaredom pokazalo koliko samopouzdanja i pobedničkog mentaliteta nedostaje tom timu.
Prvo je Roma napravila prvorazredno iznenađenje izbacivši ih u četvrtfinalu Lige šampiona, nakon poraza u prvom meču, a onda je Liverpul napravio svoje malo čudo.
Kada je Origi pogodio za 4:0 na Enfildu, Ernesto Valverde je, kao svojevremeno Dušan Bajević, trebalo da napusti klupu tokom meča.
Baš suprotno, on je ostao na njoj i na početku nove sezone.
A onda se pojavio direktor kluba Erik Abidal i rekao da se igrači nisu dovoljno zalagali, da nisu dovoljno radili i da je njihova krivica najveća kada je u pitanju otkaz Valverdeu.
Ponekad deluje da čitav klub zavisi od Lionela Mesija i da ni sapun i toalet papir ne bi bili redovno menjani da njega nema, pa je takav Abidalov istup hrabar. Da ne kažemo glup.
Mesi je oštro odgovorio i pozvao direktora na odgovornost rekavši da svako mora da brine o svom poslu.
Barselona je u poslednjih pet godina, kako su Iniesta i Ćavi ušli u pozne godine karijere, pokušala da napravi ribilding. Po tri najskuplja pojačanja u prethodnih pet sezona (uključujući ovu), koštala su ih 791,5 miliona funti.
Od tih igrača osim Umtitija i Vidala u određenim trenucima, nije bilo posebno zapaženog učinka. Frenki de Jong je priča iz budućnosti, istina.
Prodali su igrače u vrednosti od 492 miliona funti (takođe po tri najisplativija odlaska u prethodnih pet sezona), a pitanje je da li bi se danas tako lako odrekli Paka Alkasera. O Nejmaru da ne pričamo.
O njemu priča direktor kluba i tvrdi da nije isključeno da će se Nejmar vratiti.
Sukob dvojice simbola Barselone – Mesi je najbolji igrač tog kluba u istoriji, a Abidal posle pobede nad teškom bolešću simbol najveće borbe i neodustajanja koji čitav klub stavlja na pijedestal – pokazuje da Barselona trenutno nije ono što žele Odeljenje za metodologiju, navijači, a ne bi želeo ni Krojf.
„Nisam religiozan. U Španiji se 22 igrača prekrste kada izlaze na teren, a da to radi, svaka utakmica bi se završila nerešeno“.
Slušajmo Krojfa, ni u ovom duelu simbola kluba neće biti nerešeno.
Tagovi
