S jedne strane vašingtonska isporuka oružja, a sa druge pomorske operacije Pekinga; s jedne strane provokacije američkog kongresa, sa druge ratnohuškački govori predsednika Sija Đinpinga… Zbog približavanja opštih izbora 13. januara na Tajvanu, porasla je napetost između Sjedinjenih Država i Kine. Na ostrvu je, pak, ponekad geopolitičko suparništvo u senci drugih debata: onih koji dele društvo oko njegovog „pravog identiteta“.
„Kada pogleda u statuu, čovek može odlučiti da u njoj vidi samo statuu. Takođe, u njoj može videti i simbol. Sve zavisi od osobe“. Kraj spomen-obeležja Čang Kaj Šeku, vođi koji je nakon pobede komunista na kontinentu 1949. godine preneo vlast Republike Kine na tajvansko tlo, jedan rukovodilac pokušava da burne rasprave oko ličnosti nekadašnjeg diktatora (1945-1975) stavi u prave okvire. Odbija da se predstavi i otkrije više detalja o svom viđenju generalisimusa, nezaobilazne figure istorije ostrva: „Spomenik je u ovom trenutku suviše osetljiva tema i niko vam neće odgovoriti na pitanja dok se ne obavežete da ćete zaštititi njegovu anonimnost“, uverava nas.
Znamenito mesto tajvanskog glavnog grada, spomenik se uzdiže u samom središtu administrativne četvrti Taipeija, naspram državne biblioteke. Posetilac do njega stiže prolazeći kroz kapiju sa natpisom „Trg slobode“. Potom ide između dve ogromne građevine kineske arhitekture, narodnog pozorišta i koncertne sale, da bi, pošto se popne preko stotinak stepenika, najzad ugledao džinovsku bronzanu statuu nekadašnjeg predsednika. Spomen-obeležje dominira trgom. Unutar njega, statuu bez prekida čuvaju dva vojnika koji se smenjuju na svakih sat vremena pod znatiželjnim pogledima stranaca u prolazu. Retki su Tajvanci koji prisustvuju prizoru.
Međutim, od pre nekoliko godina izložba se promenila: iako se na njoj još uvek mogu videti najvažniji periodi iz života Čang Kaj Šeka i njegove lične stvari, prostor je prepolovljen i danas uključuje čitave delove koji oživljavaju sećanja na napade na slobodu štampe i represiju pod ratnim zakonodavstvom. Tako šta još nije viđeno budući da se do tada o periodima „strahovlade“ osobenim toj diktaturi – sa pogubljenjima protivnika, čistkama i tajnom policijom – ćutalo.
„Ovakve izložbe bi trebalo organizovati u posebnim muzejima a ne u memorijalnim centrima“, ogorčen je Jin Tai koji je, uz druge dobrovoljce, duže od dvadeset godina vodio obilaske. I on, kao i jedan deo tih dobrovoljaca, odsad odbija to da radi. Poreklom iz porodice koja je pobegla sa kontinenta sa vojskom Republike Kine, 73-godišnji Jin je pristalica Kuomintnga (Kineske nacionalističke partije KMT), Čankg Kaj Šekove partije koja je u opoziciji od 2016. godine kada je na vlast došla predsednica Caj Ingven, iz Demokratske progresivne stranke (PDP).
„Nakon pasa, svinje“
Neočekivano, dve tradicionalne grupacije tajvanske demokratije se svađaju oko pitanja istorijskog nasleđa generalisimusa. Naime, na ostrvu koje razdire pitanje odnosa sa kontinentalnom Kinom moglo bi se očekivati da stranka koja se poziva na lik političkog vođe koji je doveo do raskida sa Narodnom Republikom bude neprijateljskije nastrojena prema Pekingu. A upravo je suprotno. Jer, iako oličenje opozicije komunistima, Čang Kaj Šek isto tako utelovljuje ideju o kontinuitetu identiteta između kontinenta i ostrva. Odnosno, viđenja stvari koje sada brani KMT kom pojedini prebacuju da blagonaklono gleda na svoje nekadašnje protivnike. PDP, koji uživa podršku zapada u pogledu sukoba Vašingtona i Pekinga, pak opravdava svoj plan nezavisnosti insistirajući na suštinskim razlikama koje navodno postoje između Kineza i Tajvanaca.
„Mislimo da je Čang Kaj Šek Tajvanu doneo više dobrog nego lošeg“, objašnjava nam Jin. Dok brani diktatorov lik izvesno misli na prošlost svoje porodice. To je prošlost i brojnih potomaka izbeglica sa kontinenta koji su došli nakon poraza od komunista i koji i danas u Narodnoj Republici Kini vide izgubljenu rodnu grudu. Prema deklarativnim anketama ti wàishěngrén, „došljaci iz spoljne provincije“, kako ih ponekad zovu, predstavljaju 14% tajvanskog stanovništva. Starosedelačko stanovništvo čini 2% a „pravi“ Tajvanci – (…)
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 3.000 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
Tagovi
