Milovan Đilas je ratove devedesetih nazvao nastavkom Drugog svetskog rata samo bez partizana. To lepo zvuči, ali nije istina, pošto ni u Drugom svetskom ratu za pokolje nisu bili najvažniji verski ili nacionalni razlozi, iako je ideologija odigrala svoje. Najviše su se poubijali Crnogorci – do poslednjeg koljena… I Đilas to odlično zna. Sve dok se nisu umešali Italijani. Kao devedesetih.
Naše primarno ludilo je osećaj globalne važnosti iako Srbija ima 0,1 odsto svetske populacije i 0,06 odsto svetskog BDP-a
Danas samo u Srbiji nema strane vojske.
Šta je problem s nama? Zašto Bugarska nije odmakla od toga što posprdno nazivamo balkanizacijom, a Rumunija jeste malo, posle godina u EU i NATO-u? Da li je gvint baš između te dve zemlje? I u obračunu s korumpiranom elitom, koja sama od sebe nikad i nigde neće da se odrekne privilegija, i uspostavljanju koliko-toliko demokratskih institucija i pravila. Zvuči jednostavno, ali nije lako…
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 20. OKTOBRA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS. NA POKLON SVI ČITAOCI DOBIJAJU HIT MAGAZIN ISTORIJA
