Svađa Francuske i Italije oko pozajmice Da Vinčijevih slika

U malom izložbenom prostoru ispunjenom replikama Da Vinčijevih remek-dela, Lučija Borgonzoni, italijanska sekretarka za kulturu i članica desničarske stranke Liga, posvedočila je o svom gađenju prema Francuzima.

Ona je optužila Francusku za kulturnu aproprijaciju Leonarda da Vinčija za izložbu u Luvru koja se organizuje povodom petstogodišnjice njegove smrti. A to je bio samo početak.

Francuska se prema Italiji ponela „bez poštovanja“ i tretirala je kao kulturni „supermarket“ pošto je poslala „šoping listu“ dela koje je želela da pozajmi – skoro sve.

Verovatno se nijedna druga zemlja ne bi usudila da se ponaša kao Francuska, rekla je Borgonzonijeva dok je gledala u lažnu „Mona Lizu“ u muzeju Leonarda da Vinčija. Ona je pregledala reprodukcije „Vitruvijevog čoveka“ i „Blagovesti“. „Hajde da im damo ovo“, rekla je, smejući se.

Ništa nije preterano u agendi koju Liga forsira – „Italijani na prvom mestu“. Kultura je dugo bila relativno neutralan teren. Više nije.

„To je naš način posmatranja zemlje, društva i sveta“, kaže Lučija Borgonzoni.

Rođen 1452. godine nadomak Vinčija, Leonardo je odrastao u Firenci i živeo u Milanu i Rimu pre nego što se preselio u Francusku, gde je i sahranjen. „Mona Liza“ se nalazi u Luvru, gde je i najveći deo njegovog sveukupnog stvaralaštva.

U zamenu za dela koja želi iz Italije, kaže Lučija Borgonzoni, Luvr se nije setio da ponudi ništa za rimsku izložbu zakazanu za 2020. povodom obeležavanja petstogodišnjice Rafaelove smrti.

Duh saradnje razvio se između Francuza i prethodne vlade levog centra. U pismu koje je u junu 2017. godine poslao, tadašnji ministar kulture Dario Frančeskini istakao je važnost izložbe o Rafaelu i namere Italije da „aktivno sarađuje“ sa izložbom u Luvru. Ministarstvo je tada okupilo direktore muzeja iz čitave zemlje. Borgonzonijeva kaže da dokumenti pokazuju da nikakav dogovor nije postignut.

Ajke Šmit, direktor galerije Ufici u Firenci, kaže da je on rekao Luvru da njegov muzej neće dati na pozajmicu tri Leonardove slike koje su Francuzi tražili, zato što su previše krhke.

Gallerie dell’Accademia u Veneciji pristala je da pozajmi šest Leonardovih crteža, na šta su Francuzi odgovorili: „A šta je sa ’Vitruvijevim čovekom’?“, kaže Paola Marini, bivša direktorka muzeja.

Jedino veće Leonardovo delo koje će ići u Luvr zasad je „La Scapigliata“, iz Nacionalne galerije u Parmi. „To je prava italijanska sapunica“, kaže Simon Verde, direktor.

© 2019 The New York Times