Prošla godina jedna je od tri najtoplije od početka merenja uz otapanje lednika, porast nivoa mora i šumske požare, toploptne talase i sušu, objavili su naučnici u Bulletin of the American Meteorological Society (BAMS).
Godišnji izveštaj BAMS-a o klimi, iza kojeg stoji 528 klimatskih naučnika iz 61 zemlje, navodi da su samo 2015. i 2016. bile toplije od 2019, na temelju merenja koja se vode od sredine 1800-ih, prenosi Index.
Svaka decenija je od 1980. bila toplija u odnosu na prethodnu, a poslednja od 2010. do 2019. bila je oko 0,2 Celzijusova stepena toplija u svetu od prethodne (2000. do 2009.).
U 2019, što je 32. godina zaredom, smanjivala se masa planinskih lednika, temperature jezera bile su iznad dugogodišnjih proseka, a temperatura večnog leda nastavila je da raste.
U 2019. prosečan globalan nivo mora postavio je novi rekord osmu godinu zaredom dostigavši 87,6 milimetara iznad proseka za 1993. kad su počela satelitska merenja, uz godišnji porast od 6,1 milimetra od 2018. godine, prema tom izveštaju.
Emisija staklenih gasova koja je doprinela klimatskim promenama i zagađenju povećala se. Emisija ugljen dioksida porasla je za 2,5 čestica na milion (ppm), i metana za 9,2 čestice na milijardu, prema tom izveštaju.
„Veliki broj ekstremnih pojava poput šumskih požara, toplotnih talasa i suše barem su delimično povezane s porastom globalnih temperatura“, kaže Robert Dan iz britanske meteorološke službe, koja je učestovala u izradi izveštaja.