Još jedna boljka koja je u decembarskim izborima u Beogradu percipirana kao jedan od ključnih faktora u konačnom ishodu glasanja, a koja se kasnije našla na pregovaračkom stolu između Ane Brnabić i opozicije, bila je takozvana „migracija birača“. Ovaj fenomen, doduše u skromnijim razmerama, nije zaobišao ni Novi Sad. Iako je po medijima kružila informacija o 30.000 novonastanjenih birača u glavnom gradu Vojvodine, Strika objašnjava kako se ti brojevi moraju uzimati sa rezervom i podrobnije analizirati.
„Nije bilo (velikih) napora da se ovo pitanje stavi u fokus. Ipak, ukoliko se pogledaju ranije godine, razlika u broju birača na izborima 2016. i 2020. bila je oko 8.000. I sada je, u odnosu na 2020, razlika ponovo oko 8.000. U tom smislu postoji neki kontinuirani rast. Ono što niko ne objašnjava jeste – kako to da ima više upisanih birača nego punoletnih građana? Taj broj 30.000 dobija se kada se dodaju podaci i o broju umrlih i odseljenih iz Novog Sada. Ipak, sumnje u regularnost deluju opravdano ako znate da ministar iz BiH, Nenad Nešić, glasa u Novom Sadu“, objašnjava urednik „021“.
Ujedinjena opozicija u gradu koji je na parlamentarnim izborima u decembru koaliciji „Srbija protiv nasilja“ dao podršku od oko 33 odsto, naspram sebe imaće koaliciju okupljenu oko Srpske napredne stranke koja neće tek tako predati vlast. Kako su i sami lideri liste „Udruženi za slobodan Novi Sad“ izjavili, izbori 2. juna u tom gradu biće svojevrstan referendum – za aktuelnu vlast ili protiv nje.