„Svaki put kada više ne čekate u redu na nekom šalteru, znajte da je razlog za to upravo digitalizacija“: Auto-put koji niko ne vidi

„Nedavno održani Digitalni samit Zapadnog Balkana u Beogradu po svemu je pokazao koliko je Srbija danas ispred regiona u digitalizaciji. I pored toga što je taj proces i dalje za mnoge nerazumljiv, njegovu korist nesvesno primećujete kada vam se rodi dete ili kada ga upisujete u vrtić ili školu, registrujete kola, vadite lična dokumenta. Svaki put kada više ne čekate u redu na nekom šalteru, znajte da je razlog za to upravo digitalizacija“, kaže za Nedeljnik Rajko Jovanović, direktor srpskog ogranka svetske kompanije S&T, koja je već duže od deset godina neizostavni deo arhitekture elektronske uprave. Jovanović se 2003. godine vratio u Srbiju nakon decenijske uspešne karijere u IT sektoru u Sjedinjenim Američkim Državama, odakle je doneo iskustvo i radnu etiku sa kojom danas predvodi kompaniju koja je u 2018. godini na globalnom nivou imala prihod od milijardu evra. U Srbiji posluje skoro četvrt veka, a danas zapošljava više od 100 ljudi.

Kažete da je digitalizacija proces koji je još uvek nerazumljiv za mnoge. Koliko je ona prisutna u našim životima a da to i ne primećujemo?

Kada vam se rodi dete, više ne idete na četiri adrese da ga prijavite, nego sve završavate u porodilištu za 15 minuta, nakon čega dobijete SMS poruku i zdravstvenu knjižicu na kućnu adresu. Svoj automobil registrujete za 10 minuta bez potrebe da čekate u redu u nekoj od policijskih uprava. Samo ovaj servis donosi višemilionsku uštedu državi i građanima. U potpunosti je promenjen način upisa dece u škole i vrtiće, čime se roditeljima štedi dragoceno vreme. Isti slučaj je sa uverenjima i ličnim dokumentima. Država više ne traži od građana podatke koje već sama ima.  To je samo deo sistema u čijem postavljanju je značajan doprinos dala kompanija S&T. To je naš auto-put koji niko ne vidi, to su naši digitalni koridori, koji danas povezuju celu Srbiju bez izuzetka.

Koja je vaša konkretna uloga u svemu tome?

Naši inženjeri su ti koji su aktivno učestvovali u dizajniranju i programiranju velikog dela sistema e-uprave, uključujući i magistralu za razmenu podataka, tako da se ona više ne vrši fizički i papirološki, nego se to radi elektronski. To je i brže i pouzdanije, pošto je mogućnost ljudske greške svedena na minimum. Prednosti su očigledne, od milionskih ušteda u evrima, uštede vremena građana, a apsolutno se povećava transparentnost procesa, jer automatizacija isključuje bilo kakvu zloupotrebu ili diskreciono odlučivanje. Ono što se nekada radilo nedeljama, kada je reč o razmeni podataka, sada se završava u sekundi. Samo da se dobro razumemo, ključni faktor procesa digitalizacije mora biti država. Bez spremnosti da se stvari menjaju mi danas ne bismo vodili ovaj razgovor. Mnogo toga je bilo potrebno promeniti, od zakona do podzakonskih akata, kako bi se stvorili institucionalni preduslovi za digitalizaciju. Ono što je veoma pozitivno u tom procesu jeste da se on stalno nadograđivao. Temelji su postavljeni još pre deset godina, a nakon toga je čitav sistem unapređivan. Dobro je što je država na vreme digitalizaciju prepoznala kao jedan od ključnih prioriteta, jer teško da postoji efikasniji način za unapređivanje života građana koji je toliko osetan.

Koliko čitav sistem mora da bude pouzdan i dostupan? Da li je to jedna od ključnih stvari kada je reč o servisima koje pružate klijentima?

Zamislite kako bi izgledala banka u kojoj bi neki od digitalnih servisa prestao da funkcioniše ili možda neka policijska uprava, porodilište ili opština? Sve bi u tom trenutku stalo. Zbog toga je neophodno da informacioni sistemi preko kojih se pružaju digitalne usluge budu stabilni i pouzdani. Tim naših stručnjaka, u saradnji s partnerima iz državne uprave, već skoro deceniju uspeva da obezbedi dostupnost i sigurnost servisa, i to ne samo u standardnom radnom vremenu, već i u takozvanom režimu 24 X 7, tokom cele godine.

Da li je vaš tim stručnjaka učestvovao u sličnim projektima u regionu?

Posebno sam ponosan na projekat socijalne karte u Crnoj Gori, koji su implementirali naši inženjeri koristeći tehnološka znanja i iskustva stečena u Srbiji. Sistem je obezbedio daleko efikasniju i pravedniju raspodelu socijalnih davanja.

Kako vi kao građanin, ali i direktor S&T, vidite pravac u kojem bi trebalo da se razvijaju digitalni servisi u Srbiji?

Proces dalje digitalizacije države treba da prati savremene trendove i tehnološki razvoj, koristeći iskustva iz drugih zemalja, uvažavajući određene domaće specifičnosti. Konkretno, očekujemo da se ubrza prelazak većine digitalnih servisa na mobilne uređaje, uz neizostavno uključivanje startup zajednice u razvoju novih aplikacija.