„Svako ko 2. juna ostane kod kuće indirektno poklanja glas vlastima“: Miroslav Aleksić za Nedeljnik

O odluci da se izađe na izbore a ne bojkotuje, o razlikama unutar opozicije, ali i o tome može li ona postići rezultate kakve je postigla decembra prošle godine govorio je Miroslav Aleksić za Nedeljnik.

Koje su to fundamentalne razlike između Narodnog pokreta Srbije i dela opozicije koji se odlučio na bojkot izbora, toliko nepremostive da su sprečile ponovni izlazak u širokoj koaliciji?

Možda ćete se iznenaditi odgovorom, ali zapravo nema ih. Opozicija je i dalje udružena, a koalicije su u nekim mestima šire nego što su bile na izborima u decembru prošle godine. Na primer, u Novom Sadu, gde je jedan od nosilaca moj potpredsednik Bora Novaković, zajedno se bori čak 12 organizacija – tu su sve članice „Srbije protiv nasilja” i Nade (Novi DSS i POKS), a dodatno tu su i Liga socijaldemokrata Vojvodine i građanski pokret BRAVO. Građani Srbije će imati priliku da 2. juna biraju širom naše zemlje i zato kada govorimo o tome ne treba sve posmatrati kroz prizmu Beograda.

Ali ako me pitatet baš za beogradske izbore, verujem u to da svi i dalje imamo isti cilj – promena ove mafijaške i uzurpatorske vlasti koja je zarobila naše gradove i opštine – ali da postoje razlike u mišljenju kako doći do tog cilja. Većina nas iz „Srbije protiv nasilja” odabrala je borbu. Usaglasili smo se oko toga da ne smemo ovoj vlasti da prepustimo tek tako bez borbe nijedan grad i nijednu opštinu u Srbiji. Važno je da opozicija vodi i institucionalnu i vaninstitucionalnu borbu istovremeno, a jedno ne isključuje drugo. Neke naše kolege mislile su drugačije i meni je krivo zbog toga.

Kada se podvuče crta, vidimo da je vladajuća stranka ipak prihvatila neke od zahteva opozicije, kao što su, na primer, usvajanje izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku i izmena Zakona o lokalnim izborima. Kako vi gledati na to i da li smatrate da bi to moglo pozitivno da se odrazi na vaše rezultate na predstojećim izborima?

Prihvatanje zahteva opozicije oko poboljšanja izbornih uslova od strane vlasti vidim pre svega kao rezultat zajedničkog snažnog pritiska građana Srbije, međunarodne zajednice i naravno opozicije. Iako izborni uslovi i dalje nisu idealni, to su značajni pomaci ka poštenim izborima i zato treba da nastavimo na tome da radimo. Moram da kažem da to ne posmatram kroz prizmu naših izbornih rezultata, već pre svega kroz prizmu omogućavanja građanima Srbije da slobodno biraju svoje predstavnike u institucijama i da ne strahuju da će neko da prekroji njihovu izbornu volju. To mi je najvažnije – da se poštuje izborna volja građana Srbije, a ako se oni odluče da na izborima daju poverenje listi na kojoj je Narodni pokret Srbije biću i više nego zadovoljan. Ono što je sigurno – naprednjaci čak i sa izbornom krađom u decembru nisu uspeli da formiraju vlast u Beogradu.

Taman kada je SPN uspela da mobiliše veliki broj glasača i ostvari relativno dobre rezultate na beogradskim izborima, ponovo je došlo do razjedinjavanja široke opozicione koalicije. Da li mislite da ta konstantna previranja među opozicionim strankama „ubijaju“ volju njenih glasača, i da li verujete u to da je moguće makar i približno ponoviti decembarske rezultate?

Meni je zaista krivo što u okviru „Srbije protiv nasilja” nismo uspeli da postignemo dogovor oko učestvovanja na izborima, tačnije krivo mi je što po prvi put neke članice nisu prihvatile stav većine. Ipak, meni se čini da to nije ono što interesuje građane. Njih interesuje kako mi možemo da od ove zemlje napravimo bezbedno mesto za sve, kako da se rešimo mafije, kriminala i korupcije, kako da institucije funkcionišu, da policija, tužilaštvo i sudstvo rade ono što im je posao a ne da proganjaju inspektore koji su otkrili najveću plantažu marihuane u Evropi. Interesuje ih kako da od svoje plate mogu pristojno da žive i kako da dođu do svog lekara pre nego što bude prekasno.

Mislim da rezultat u junu može da bude isti, može da bude bolji, može da bude i lošiji nego u decembru, to ćemo videti, ali ja iskreno verujem da može da bude bolji. Prethodnih dana putovao sam po celoj Srbiji i optimizam mi daju ljudi koje sam susretao na ulicama Žitišta, Novog Bečeja, Kikinde, Zrenjanina, Užica, Ivanjice, Čačka, Arilja, Niša, Novog Sada, Pančeva, Vršca, Beograda… Ostale gradove ću posetiti u narednim danima, ali verujem da će želja za borbom i promenama biti ista.

Kako gledate na to što će Savo Manojlović izaći na beogradske izbore. Da li je „Biramo Beograd“ razmatrao stvaranje koalicije sa „Kreni-promeni“?

Biti opozicija u Srbiji ne samo da nije lak posao, nego nekada čak može biti opasan ne samo po nas, već i po naše porodice. Pretnje koje prethodnih dana dobija naš kandidat za gradonačelnika Niša Đorđe Stanković to najbolje pokazuju. Baš zato pozdravljam svakog pojedinca koji se odlučio na takav korak da se bori protiv ovog uzurpatorskog i mafijaškog režima. Svestan sam da donošenje takve odluke nije uvek lako, a kako će zaista izgledati prelazak iz aktivizma u političku arenu videćemo uskoro. U svakom slučaju, mi smo već u kontaktu sa Savom Manojlovićem i koalicija „Biramo Beograd” sarađivaće sa Kreni-promeni oko kontrole izbora. O svemu ostalom razgovaraćemo nakon izbora.

Deo koalicije „Srbija protiv nasilja“ bojkotuje beogradske, ali na nekim lokalima izlazi na izbore (npr. u Novom Sadu). Kako to komentarišete?

Mislim da je napravljena velika šteta odlukom dela koalicije „Srbija protiv nasilja“ da ne izađu na izbore u Beogradu, neodgovorno je i licemerno prema građanima ne učestvovati u glavnom gradu dok sa druge strane nemaju problem da se kandiduju u drugim opštinama. Pozdravljam odluku većine njihovih odbora da izađu na izbore i da se bore za svoje opštine i gradove. Treba reći i da bojkot suštinski ne postoji. O bojkotu se govori samo u Beogradu, gde god odete u Srbiju tamo niko ne priča o bojkotu. Znači, ljudi izlaze na izbore. I ja pozivam Beograđane da ne upadnu u tu zamku. Svako ko je protiv ovog režima, a ostane 2. juna kod kuće, on će indirektno svoj glas pokloniti vlastima.

Nedavno ste izjavili da mislite da pobeđujete na lokalnim izborima u Nišu i da odatle kreću promene koje će se proširiti na celu Srbiju. S obzirom na to da trenutno sve procene ukazuju da i Grupa građana okupljena oko dr Dragana Milića u Nišu može očekivati dobre rezultate, postoje li u NPS neki planovi o formiranju postizborne koalicije s njima ukoliko se stvore uslovi za to ( u svetlu toga da je Milićeva grupa građana sredinom aprila odbila potpisivanje Protokola o nesaradnji sa SNS)?

Ono što sada mogu sigurno da kažem to je da ne postoji mogućnost da moja stranka Narodni pokret Srbije pravi bilo kakve postizborne saveze sa SNS-om i njihovim partnerima. To je crvena linija. O svemu ostalom naši odbori imaju slobodu da sami donose odluke, s obzirom na to da sam stava da ljudi na lokalu najbolje znaju šta je potrebno njihovim sugrađanima i lokalnim zajednicama u kojima žive. Tako da će o postizbornim koalicijama u Nišu odlučivati Đorđe Stanković sa svojim timom i koalicionim partnerima iz koalicije „Biramo Niš”.