Da se nije desio novi talas u Engleskoj i Americi i preneo se svuda, ne bi se desio ni kod nas, pa bio Tito živ ili ne. Tada se živelo u jednom sistemu u kome su se vrlo jasno znali okviri onog što je dozvoljeno, i, objektivno, većina ljudi je mislila da tako i treba. Svako ko je živeo tada u SFRJ znao je šta može da kaže, a šta ne, ispričao je Srđan Šaper u velikom intervjuu za Nedeljnik povodom četrdeset godina beogradskog novog talasa.
„Nemanje cenzure i modernost tog vremena o kojima se danas često govori funkcionisali su isključivo u tom okviru. Tabu teme su bile Tito, partija, socijalizam, ispravnost sistema. Danas, u odnosu na to vreme, postoji apsolutna sloboda političkog izražavanja. Ali, kao što vidiš, ta sloboda ne oslobađa ljude, oni se danas osećaju lošije nego onda jer nemaju utisak da se nalaze u društvu koje ima budućnost“, rekao je Šaper u velikom specijalu Nedeljnika.
„Osamdesete su bile godine buđenja, imao si osećaj da se oslobađaš stega, da život postaje kvalitetniji i manje opterećen dogmom iz godine u godinu. A danas izgleda obrnuto a nalazimo se u svetu većih individualnih sloboda. Ali zato je drastično smanjena sloboda nade, sloboda da veruješ u nešto novo. Ni oni koji su za sistem ni oni koji su protiv ne dozvoljavaju ti se da se obraduješ sutrašnjici. Objektivno, iz ove perspektive mi izgleda i da su ljudi u utopiji samoupravljanja živeli u nekom uverenju da utiču na stvari, sada u tom smislu kao zaposleni imaju mnogo manja prava. Ondašnje društvo je, dakle, bilo srećnije na prvi pogled jer se živelo po pravilima, makar ta pravila bila i pravila neslobode, ali većina ljudi se u njima osećala komotno…“
Ceo intervju sa Srđanom Šaperom objavljen je u novom broju Nedeljnika – sa dve različite naslovne strane – koji je na svim kioscima od četvrtka, 12. marta
Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici
Svi čitaoci Nedeljnika na poklon dobijaju novi broj Njujork tajmsa na srpskom
Tagovi
