Na tržištu koje se sve više oslanja na profitabilne trendove, lekovi za mršavljenje kao što su Vegovi i Mounjaro postali su jedan od najisplativijih proizvoda. Sve i da vam nisu potrebni, da ih nikada niste guglali, sigurno ste bar jednom slučajno naišli na reklamu koja iskače sada već na svakom koraku, nudeći vam ogromne popuste. Sve to, ove lekove čini dostupnijim nego ikada.
Međutim, stručnjaci upozoravaju na opasnosti ovog fenomena: da li je zdravlje postalo roba, ali pre svega, da li je konzumacija i kupovina ovih lekova online zaista „pametan“ izbor? Pametniji od probušene kašike ili sat vremena dnevno u teretani?
Za razliku od lekova za hronične bolesti poput astme ili visokog pritiska, gde se rezultati pretrage svode na nekoliko apoteka, lekovi za mršavljenje otvaraju vrata čitavom spektru ponuda. Popusti za stalne kupce, promotivni kodovi i posebne pogodnosti postali su pravilo, a ne izuzetak.
Recimo, kompanija Boots nudi popust od 10% stalnim korisnicima terapija za mršavljenje. Pharmacy2U ide još dalje – uz VVegovi i Mounjaro, daju kod za 40 funti popusta na prve četiri nedelje korišćenja. Još agresivniji pristup ima Daily Chemist, koji šalje e-poruke sa kreditima za kupovinu lekova čak i osobama koje su izjavile da nemaju potrebu za njima.
Ove promocije dolaze uz brojne pogodnosti, koje su, kako tvrde proizvođači i prodavači, u skladu sa zakonom i regulatornim standardima.
„Sve naše cene uključuju kompletnu uslugu, od online konsultacija do podrške nakon tretmana,” navodi portparol Boots-a.
Ipak, način na koji su ovi oglasi plasirani često odstupa od preporuka regulatornih tela, poput britanske Agencije za standarde oglašavanja (ASA), koja upozorava da informacije o lekovima na recept ne bi smele biti lako dostupne prosečnom korisniku, piše Gardijan.
Ono što dodatno izaziva pažnju jeste činjenica da se apoteke sve više oslanjaju na lekove za mršavljenje kao ključni izvor prihoda.
Cena mesečne terapije kreće se od 150 do 250 funti, što bi u dinarima iznosilo između 20.000 i 25.000, a budući da je gubitak težine moguće održati samo kontinuiranom upotrebom, potencijalni profit za apoteke meri se stotinama hiljada funti, odnosno milionima dinara godišnje.
Stručnjak za farmaceutsku industriju, dr Pjotr Ožeranski sa Univerziteta u Batu, ističe da su lekovi za mršavljenje postali pravi magnet za apoteke koje se bore sa finansijskim poteškoćama. Jedan od primera je kompanija Pharmadoctor, koja nudi online kalkulatore za farmaceute kako bi procenili potencijalnu zaradu od ovih terapija.
Dok farmaceutske kompanije poput Novo Nordisk-a ne kriju svoju ulogu u promociji lekova kao što su Saxenda i Vegovy, njihova kontroverzna praksa već je dovela do suspenzije iz britanske Asocijacije farmaceutske industrije. Ipak, mnogi smatraju da je potražnja za lekovima rezultat šireg društvenog trenda, a ne isključivo marketinških strategija proizvođača.
Iako lekovi za mršavljenje donose značajan profit, njihova preterana promocija otvara važna pitanja. Da li je etično stvarati tržište koje se oslanja na nesigurnost pojedinaca u vezi sa svojim telom? I gde je granica između pomoći ljudima i podsticanja zavisnosti od proizvoda koji zahtevaju dugotrajnu upotrebu?