Google je uveo generativnu veštačku inteligenciju u svoj pretraživač. Metin AI asistent je integrisan u Facebook, Messenger, WhatsApp i Instagram i ponekad korisnicima nudi neku od opcija kada dodirnu traku za pretragu. A očekuje se da će i Apple ove jeseni integrisati generativnu veštačku inteligenciju u Siri, Mail, Notes i ostale aplikacije.
Manje od dve godine nakon što je ChatGPT lansiran, botovi sve brže postaju podrazumevani filteri za veb.
Ipak, AI čet-botovi i pomoćnici, bez obzira na to koliko idealno i pametno izgledaju, i umeju da odgovaraju čak i na složena pitanja, skloni su samouverenom iznošenju neistina.
Problem je verovatno opasniji nego što mnogi misle, piše Atlantik.
Mateo Vong, novinar Atlantika, objašnjava da veliki broj istraživanja i razgovori koje je nedavno vodio sa nekoliko stručnjaka, sugerišu da „brižan, autoritativan ton koji imaju modeli veštačke inteligencije – u kombinaciji sa legitimno korisnim i ispravnim informacijama u mnogim slučajevima – navode ljude da previše veruju tehnologiji“.
Ta lakovernost bi, s druge strane, mogla da učini čet-botove efikasnim oruđem svakoga ko želi da manipuliše javnošću obmanjujućim ili iskrivljenim informacijama.
Nijedna osoba, pa čak ni vlada, ne može da menja svaku vezu koju prikazuju Google ili Bing, međutim, inženjering čet-bota za predstavljanje prilagođene verzije stvarnosti je druga priča.
Naravno, sve vrste dezinformacija su već na internetu.
Iako ljudi uglavnom ne veruju svemu što tamo pročitaju i vide, činjenica je da imaju poverenja u čet-botove koje koriste za dugi niz aktivnosti, kao što je recimo dobijanje zdravstvenih informacija i saveta.
Kako se izbori u SAD približavaju, mnogi ljudi će koristiti AI asistente za saznavanje informacija o bitnim događajima na tu temu, iako rizikuju da bi to moglo da iskrivi realne informacije o događajima.
Drugi bi čak mogli da koriste veštačku inteligenciju da bi saznali kako da glasaju. Istraživanje dezinformacija o izbornim procedurama koje je generisala veštačka inteligencija, objavljeno ovog februara, pokazalo je da je pet poznatih velikih jezičkih modela davalo netačne odgovore.
Pogrešno su navođeni, na primer, zahtevi za identifikaciju birača, što je moglo da dovede do poništenja nečijeg glasačkog listića.
Čet-botovi i AI pretraživači mogu da kreireju dezinformacije koje izgledaju potpuno logično i bezazleno. To je slučaj sa lažnim člancima i video prilozima.
Džordan Bojd-Graber, kompjuterski naučnik koji proučava interakciju čoveka i veštačke inteligencije na Univerzitetu Merilend, kaže da čet-botovi nisu sami po sebi ubedljiviji od ljudi.
„Podaci koje daje veštačka inteligencija, korisni su u velikoj većini slučajeva. Ali ako čovek očekuje iskrene ili autoritativne rezultate o nepoznatoj temi i model pogreši, ili loše interpretira određene informacije, tehnologija je onda opasna“, dodaje Bojd-Graber.
Ljudi imaju tendenciju da veruju automatizovanim sistemima i AI modelima čak i kada su pogrešni, kaže Sajaš Kapur, istraživač veštačke inteligencije na Prinstonu.
„Ljudi očekuju da računari budu objektivni i dosledni. A današnji veliki jezički modeli pružaju autoritativna objašnjenja koja zvuče racionalno i koji podsećaju na ljudsku logiku.“
Međutim, oni umeju suptilno da umetnu neke sitnice ili podvale „trojanske konje“, koji su zapravo njihove slučajne greške.
Tehnološke kompanije već prodaju generativnu veštačku inteligenciju kandidatima iz Sjedinjenih Država, kao sredstvo za dolaženje do birača i asistenciju u kampanji.
U isto vreme, svaka tehnološka kompanija ima snažan poslovni podsticaj da njeni proizvodi veštačke inteligencije budu pouzdani i tačni. Portparoli kompanija kao što su Google, Microsoft, OpenAI ili Meta tvrde da aktivno rade na pripremi za izbore, tako što filtriraju odgovore koje korisnici traže.
Na taj način, oni pokušavaju da osiguraju da informacije koje daju korisnicima budu proverene i tačne.
Istraživanje Pew Research centra iz februara, pokazalo je samo 2 odsto ispitanika koristi ChatGPT za postavljanje pitanja o predsedničkim izborima. S druge strane, samo 12 odsto tih koji su ga koristili, rekli su da imaju poverenje u vezi sa izbornim informacijama. Međutim, broj upita u vezi sa predsedničkim izborima verovatno je porastao od februara.
