U poslednjih 120 godina u Rusiji smo imali dve revolucije, jedan puč, jedan prevrat i dva neuspela državna udara.
FEBRUARSKA REVOLUCIJA I OKTOBARSKI PUČ
Oktobarska revolucija 1917. godine nije bila revolucija naroda koja je boljševike dovela na vlast. Reč je o čistom istorijskom falsifikatu napravljenom u političko-propagandne svrhe. Nije bilo nikakve pobune naroda a ni štrajkova: boljševici su bukvalno izveli ono što bismo danas nazvali pučem, ili prevratom u vrhu vlasti.
Autentična revolucija je bila ona iz 1905. godine ili iz februara 1917. godine, ali ne i Oktobarska, jer su prve dve uključivale narodne mase i proteste, dok je boljševička bila mnogo više puč nego revolucija.
Boljševici su praktično bez kapi krvi osvojili vlast tako što su okupirali ministarstva u Sankt Peterburgu i „Zimski dvorac“ sa samo 26 boljševika. Što bi rekao Dostojevski, vlast se kotrljala ulicama Sankt Peterburga i Lenjin je bio samo dovoljno hrabar da se sagne i da je uzme. Naravno u tome mu je mnogo pomogao indirektno general Kornilov sa svojim pučem jer je primorao premijera Kerenskog da uvede u vlast boljševike koji su tada bili izrazita manjina. Međutim, Lenjin i Trocki su obavili veliki posao u vojsci i mornarici i imali su veliki broj nižih oficira, vojnika i mornara na svojoj strani.
Ironija sudbine je da je glorifikovana revolucija u komunističkom svetu, uključujući i Titovu Jugoslaviju i Miloševićevu Srbiju, u suštini preuzimanje vlasti od strane boljševika saopštavala upotrebom telegrama, kao da se radi o najnormalnijoj smeni vlasti. Naravno, nisu svi prihvatili dolazak manjine na vlast i buknuo je građanski rast između „crvenih“ i „belih“ koji je završen pobedom boljševika, zahvaljujući Lavu Trockom i njegovoj Crvenoj armiji.
ZAVERA BREŽNJEVA
Protiv Nikite Hruščova je organizovao zaveru njegov zemljak i „štićenik“ Leonid Brežnjev 1964. godine. Hruščov je platio visoku cenu dogovora sa američkim predsednikom Džonom Kenedijem s kojim je rešena Kubanska kriza. Komunistička nomenklatura je povlačenje raketa sa karipskog ostrva doživela kao poraz mada je Hruščov (to se nije znalo godinama) isposlovao demontiranje nuklearnih raketa uperenih prema SSSR-u u Turskoj i Italiji, pored obećanja SAD da neće izvršiti invaziju na ostrvo.
Na to treba dodati i reforme Hruščova koje se nisu dopale ortodoksnom krilu komunističke partije, pogotovo politbirou. Brežnjev je uspešno orkestrirao prevrat i iskoristio je odlazak Hruščova na odmor na Crno more da ga svrgne s vlasti. Smena između dva Ukrajinca prošla je bez većih potresa i Hruščov je jedini vladar Rusije koji je smenjen protiv svoje volje a da nije ubijen. Umro je kao anonimni penzioner. „Pravda“ nije čak dala ni vest o njegovoj smrti.
DRŽAVNI UDAR 1991.
Državni udar u avgustu 1991. godine koji su organizovali KGB, Ministarstvo odbrane i potpredsednik SSSR-a, i još nekoliko desetina komunističkih glavešina, trajao je tri dana.
Kao i u slučaju Hruščova, zaverenici su nameravali da preuzmu vlast dok je Gorbačov bio na odmoru na Crnom moru. Pogrešili su u računici jer tada vlast više nije bila u rukama Gorbačova već Jeljcina koji je uz pomoć građana Moskve osujetio planove pučista. Taj istorijski događaj imao je posledice i na odnose Srbije sa Rusijom jer je Slobodan Milošević podržao pučiste.
Interesantno je da je general Sergej Surovikin, tada kapetan po činu, pucao na masu u avgustu 1991. godine, ubio je troje ljudi a sada može da nasledi Gerasimova kao načelnik generalštaba. Možda upravo zato što je 1991. godine bio na strani onih prema kojima Putin ima veliku empatiju.
Puč jeste propao, ali par meseci kasnije SSSR-a više nije bilo i Gorbačov je ušao u istoriju kao poslednjih vožd Sovjetskog Saveza.
PUČ PROTIV JELJCINA
Sam Boris Jeljcin je bio žrtva puča 1993. godine u organizaciji njegovog potpredsednika Aleksandra Ruckoja, bivšeg komandanta specijalnih snaga koje su se borile u Avganistanu. Trupe verne Ruckoju okupirale su televiziju u nacionalni parlament, ali nisu impresionirale Jeljcina čiji razum nije bio još uvek kompromitovan ogromnim količinama alkohola. Prvi predsednik Ruske Federacije poslao je tenkove i specijalne jedinice koje su okončale puč. Ruckoj i družina su uhapšeni, osuđeni i po izdržanim kaznama pušteni na slobodu.
CEO TEKST U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 29. JUNA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NSTORE.RS
Uz novi Nedeljnika se dobija i novi broj magazina „Energija Danas“
Tagovi
