Ciklus kvalifikacija, broj domaćina, „zabranjene utakmice“ UEFA. Prvi panevropski fudbalski turnir prepun je noviteta, a DW je pokušao da odgovori na sva važna pitanja.
EURO 2020 – ko sve nastupa na turniru?
Čak 20 od 24 učesnika kontinentalne smotre najboljih fudbalskih reprezentacija već se plasiralo na turnir preko „normalnih“ kvalifikacija koje su odigrane od marta do novembra. Na prvenstvu će nastupiti Nemačka, Hrvatska, Belgija, Italija, Rusija, Poljska, Ukrajina, Španija, Turska, Francuska, Engleska, Češka, Švedska, Austrija, Portugal, Holandija, Švajcarska, Danska, Vels – i Finska, koja se po prvi put plasirala na tako veliki turnir. U kvalifikacijama je učestvovalo 55 nacionalnih saveza. Izvlačenje grupa za EURO 2020. održava se u Bukureštu, 30. novembra.
Kome će pripasti preostala četiri mesta?
To ćemo saznati tek nakon izvlačenja grupa – i to nakon završetka Lige nacija, takmičenja u kojem učestvuje ukupno 16 ekipa podeljenih u četiri grupe (A do D). Da podsetimo: Liga nacija je izvorno krenula kao takmičenje četiri „lige“ (A do D), svaka liga se sastojala od četiri grupe, tako se svaki prvoplasirani tim na kraju kvalifikovao za plej-of.
No, neki od tih pobednika grupa u stvari su se već plasirali za EURO 2020 – preko „normalnih“ kvalifikacija. Zato im praktično nastup na Ligi nacija više nije bio ni potreban, tako da su se u plej-of plasirale druge reprezentacije koje još nisu izborile pravo nastupa na Evropskom prvenstvu.
Polufinalni parovi Lige nacija:
A: Island-Rumunija / Bugarska-Mađarska
B: BiH-Severna Irska / Slovačka-Irska
C: Škotska-Izrael / Norveška-Srbija
D: Gruzija-Belorusija / Severna Makedonija-Kosovo
Pravo domaćeg terena u polufinalnima ima reprezentacija koja je bolje pozicionirana u takozvanom „Nations League Overall Rankingu“. Polufinala se igraju 26. marta iduće godine, a finala četiri dana kasnije. Igra se samo po jedan meč, nema klasičnih domaćinstava i gostovanja. Pobednici finalnih mečeva plasiraće se na EURO.
Već sada je jasno da će, osim Finske, na turniru nastupiti još (najmanje) jedan debitant, osim pobednika grupe u kojoj su Gruzija, Belorusija, Severna Makedonija i Kosovo. Na turniru bi mogao naime da nastupi i Izrael, koji je član Evropske fudbalske federacije postao 1991.
Šta su to „zabranjene utakmice“?
Zbog političkih trzavica između pojedinih država koje će učestvovati na turniru, UEFA je preventivno isključila mogućnost odigravanja određenih susreta. Ukrajina, koja se nalazi u ratu s Rusijom, neće igrati protiv ruske reprezentacije, a neće nastupati ni u Sankt Peterburgu. Ukoliko se Kosovo plasira na EURO 2020, automatski otpadaju neki potencijalni protivnici: Rusija, Srbija, te Bosna i Hercegovina.
Srbija ne priznaje nezavisnost svoje bivše pokrajine. Rusija je politički tesno povezana sa Srbijom, takođe ne priznaje nezavisno Kosovo. U Bosni i Hercegovini Srbi čine oko trećine stanovništva, Republika Srpska ima mogućnost blokiranja određenih odluka BiH i zato priznanje Kosovo ne dolazi u obzir – iako ostale nacionalne grupe, Bošnjaci i Hrvati, ne bi imali ništa protiv toga.
„Zabranjene utakmice“ predviđene su samo u prvoj fazi takmičenja po grupama. Nakon toga su svi parovi mogući i to na svim lokacijama – barem u teoriji. Ipak, pitanje da li će Ukrajina stvarno (ako do toga dođe) morati da nastupi u Sankt Peterburgu. U pojedinim slučajevima odlučuje tzv. UEFA Emergency Panel, petočlano telo na čijem čelu je predsednik UEFA, Slovenac Aleksandar Čeferin.
Gde se igra?
EURO 2020 je prvo panevropsko prvenstvo Starog kontinenta. Igra se na 12 lokacija u 12 zemalja: Rim i Baku (grupa A), Sankt Peterburg i Kopenhagen (B), Amsterdam i Bukurešt (C), London i Glazgov (D), Bilbao i Dablin (E), te Minhen i Budimpešta (F). Polufinalni mečevi i finalna utakmica odigraće se na stadionu Vembli u Londonu.
Kritičari se žale da zbog dodeljivanja prava domaćinstva na zemlje širom Evrope neće biti onog specifičnog turnirskog „štimunga“. Problem su i velike razdaljine između pojedinih gradova domaćina. Bilbao na zapadu i Baku na istoku razdvaja oko 5.500 kilometara. Od Sankt Peterburga na severu, do Rima na jugu je 2.400 kilometara. Nemački navijači bi, u slučaju pobede u svojoj grupi, morali na osminu finala u Sankt Peterburg. A ako njihova reprezentacija preskoči i tu prepreku – onda na četvrtfinale u Dablinu. I na kraju, polufinale i finale u Londonu. Za njih bi to (teoretski) bio kratak put. Ali šta je s drugim navijačima koji četvrtfinalni meč budu pratili u Azerbejdžanu? Od Bakua do Londona moraće da pređu 4.000 kilometara i prođu kroz čak tri vremenske zone.
Tagovi
Marko Đurić
"Bivše pokrajine"??!!!