Digitalni tokeni i idigatalna svojina su još uvek nepoznanica široj javnosti. Velika je razlika između digitalnih tokena i kriptovalute, pogotovo kada govorimo o propisima. Međutim, novi finansijski proizvodi postaju sve popularniji i u našoj zemlji, pa je u skladu sa tim i počelo interesovanje za nove načine ulaganja novca. Mitove na ovu temu nam razbijaju Ognjen Kurtić i Jovan Milovanović koosnivači kompanije Finspot, koja predstavlja startup sa misijom da malim i srednjim preduzećima olakša pristup likvidnosti uz korišćenje najnovijih tehnologija i inovativnih finansijskih instrumenata. Ova kompanija je razvila platformu za online faktoring i sada razvijaju modul za tokenizaciju.
1. Objasnite značanje digitalne svojine i digitalnih tokena?
Digitalni tokeni su zapisi na blokčejn mreži koji predstavljaju neko pravo u stvarnom fizičkom svetu. To pravo može biti pravo na određenu uslugu, na vlasništvo ili učestvovanje u uspehu nekog zajedničkog poduhvata. Kao što je nekada za papirni novac ili menicu, dok je postojao zlatni standard, važilo da će banka donosiocu novčanice isplatiti protivvrednost u zlatu, tako i donosilac digitalnog tokena može da potražuje od izdavaoca neku vrednost (monetarnu ili uslužnu), u zavisnosti od prirode samog tokena i prirode posla izdavaoca. Pandan digitalnom tokenu u fizičkom svetu je akcija. Digitalna svojina je širi pojam od digitalnih tokena, jer podrazumeva i virtuelne valute. Virtuelne valute su su digitalni zapisi na blokčejn mreži koje korisnici mogu prihvatati kao sredstvo razmene vrednosti. Pandan virtuelnoj valuti u fizičkom svetu je papirni novac.
2. Ko se kod nas bavi digitalnim tokenima?
Ovo polje je tek u začetku, pošto je zakon o digitalnoj imovini stupio na snagu tek nedavno. Kompanije poput naše, koje žele da inovacijom na polju finansija stvore novu vrednost za svoje klijente pa samim ti i za sebe.
3. Kakve je olakšice doneo Novi zakon o digitalnoj svojini? Kakvo je tržište bilo do sada? Ko će upravljati i kontrolisati tržište od sada?
Doneo je olakšice u smislu jasno definisanih pravila i nadležnosti. Sada je jasno šta je sve potrebno da jedna kompanija uradi kako bi izdala svoje digitalne tokene. Na primer, tačno je definisana sadržina dokumenta kojim se digitalni token definiše (takozvani beli papir) i procedura kojom se javnost obaveštava o incijlanoj ponudi tokena. To regulisanje će imati značajan uticaj na kvalitet tokena koji će biti izdavani, što će doprineti tome da krajnji kupci budu zaštićeni. Do sada ovo tržište nije bilo zvanično regulisano a od sada će to biti Narodna Banka Srbije ili Komisija za hartije od vrednosti, u zavisnosti od toga o kakvom tipu digitalne imovine se radi.
4. Postoji li mogućnost da kriptovalute i digitalni tokeni budu zakonsko sredstvo plaćanja?
Ovim zakonom jasno se definiše da oni mogu biti zakonsko sredstvo plaćanja, ali da nemaju pravni status novca ili valute. To znači da ćete moći da ih koristite kao sredstvo plaćanja ali da njihovu vrednost ne garantuje centralna banka ili druge javne ustanove.
5. Postoje li države u svetu koje su ovo uvele?
Srbija se sa donošenjem ovog zakona postavlja rame uz rame sa Nemačkom, Francuskom, Finskom, ostatkom EU, Severnom Amerikom, Meksikom, Australijom..U svim ovim zemljama legalno je raspolagati I trgovati digitalnom imovinom pod različitim uslovima i sa različitim poreskim tretmanom.
6. Možemo li biti sigurni u virtuelne valute?
Virtuelne valute i digitalni tokeni se baziraju na kriptografskim, matematičkim i softverskim principima koju obezbeđuju da one ne mogu biti krivotvorene, odnosno, da osnovna pravila po kojima ona funkcionišu, a koja su definisana prilikom njihovog stvaranja ne mogu da budu izmenjena od strane bilo koga u budućnosti. Iako je to ogromna inovacija u odnosu na tradicionalne finansijske instrumente, ona ne može da garantuje da neko ne može da ih zloupotrebi. Možemo biti sigurni onoliko koliko vremena uložimo u to da proverimo kako osnove postulate na kojima konkretna virtuelna valuta ili digitalni token počivaju, tako I izdavaoce koji stoje iza njih.
7. Da li su virtuelne valute zapravo budućnost?
Da. Virtuelne valute I tokeni nam omogućavaju da prenesemo vrednost putem interneta, bez posrednika I bez poznavanja granica. Takođe, omogućavaju mašinama (računarski programima) da upravljaju i raspolažu vrednošću po unapred definisanim pravilima, što donosi potpuno nove mogućnosti čuvanja, stvaranja I deljenja vrednosti. One su prirodan nastavak globalnog umrežavanja koje je doneo internet I kao takve će sigurno biti deo naše budućnosti.
Tagovi
