Proslavili smo bebinih šest meseci na generalnom štrajku u petak. Što se kaže – na pravom mestu u pravo vreme. Prvu polovinu protesta je prespavala, uz zviždaljke, trube, lavež, pljusak i aplauze. A drugu polovinu očarano je posmatrala svoje sugrađane. A sugrađani su bili beskrajno slatki, kad god bi je primetili sklanjali bi se da nam naprave mesta, nudili svoje kišobrane i izvinjavali se što zvižde, zaboravljajući da smo na protestu. S moje leve strane je moja mama koja me je u ono vreme na demonstracije nosila u kenguru, onako kako ja sad nosim Eni. Tata sa slomljenom nogom opravdano, iako nevoljno, ostao je kod kuće. S moje desne strane je moj muž a prijatelji su nam svuda okolo, neki blokiraju mostove, neki ulice, neki ustanove, nema gde nas nema.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 30. JANUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
