Sve što treba da znate iz prve sezone „Senki nad Balkanom“ uoči večerašnjeg nastavka: Svakako „neće dobro da se završi“

Večeras će na televiziji biti emitovana prva epizoda dugo očekivane druge sezone „Senki nad Balkanom“, a valjalo bi da se pre toga podsetimo gradiva iz prve sezone, pošto je stvar dovoljno komplikovana po sebi, kamoli ako se ne sećamo ko je ko i šta je šta.

Poslednja epizoda prva sezone, davno beše, otkrila nam je da je Alimpije Marić želeo da postane apotekar pošto je njegova majka trovala svog muža („ne zato što se plašila, nego zato što je uživala“), da je i Bečlija Gabrijel (ovog silver foxa makar žene nisu zaboravile) pao na čari Maje Davidović, ali i da je ljubakanje sa njom platio glavom; a onda i da je Alimpije ponovo ostao bez saveznika (Mirićeva faca kad shvati da ga je prodao Krojač, možda je najbolja Kičićeva gluma dotad); a mali Marin sin (one prostitutke iz Jatagan male što se Pletikosić smuva s njom, pa je žrtvuju Tule) završio je kod Tanetove sestre.

Kad smo kod Tula, Maja je u poslednjoj epizodi primljena u organizaciju, a pošto joj je doktor Avakumović (koji je bio u šemi sa njenom drugaricom Kristom koja je bila u šemi sa Mustafom Golubićem, pa je i ona izgubila glavu) rekao da ne može žena da bude odermajster Tula, Maja je lepo naručila Gabrijelu da skine glavu Avakumoviću pre nego što njemu Tane skine glavu pošto ga „zabole“ za Bečlijin diplomatski imunitet. I tako je i bilo, a Maja je obukla odermajstersku odoru.

Tule su u drugoj sezoni veoma važne, a sa njima ćemo se upoznati dalje od srpskog ogranka.

Pošto su u prvoj sezoni svi tražili čuveno koplje, da razjasnimo odmah: Longinovo koplje je stvar koja je – doslovno – sahranjena u prvoj sezoni i za drugu potpuno nevažna. Tane je na početku poslednje epizode bio na svom grobu i sreo vojnika, istog onog što mu se prikazao kao Isus. Onog kom je ubacio metak u čantricu. Koplje je tamo pokopao. Vojnik je dobio pravo Longinovo koplje, i u tome je bilo nekakve (zakasnele) pravde, pošto je valjda jedino on i polagao pravo na njega.

Koplje je, međutim, pre nego što je sahranjeno, odigralo važnu ulogu u dešavanjima koja su prethodila kraju sezone. Mustafa Golubić je takođe bio jedan od mnogih koji su ga želeli, pa je obećao Tanetu da će da mu isporuči Kaluđera u zamenu za njega. Ako ste zaboravili što se Tane uopšte okomio na Kaluđera – jednostavno je, ovaj je sekao glave i ubijao ljude; čovek kriminalac, a Tane je policajac.

Kaluđer aka Alimpije Mirić aka Gordan Kičić je u više navrata dokazao da on nije čovek kome je pametno zamerati se, niti čovek koga je lako privesti pravdi. Nezgodan lik. Tanetu i Mustafi svejedno uspeva da ga nakratko zatvore u Glavnjaču i Tane daje Mustafi koplje. Tad razmene nekoliko rečenica koje nisu obeležile samo epizodu, već su u retrospektivi i najava događaja kojima će se baviti druga sezona.

„Moram ovo govno da odnesem gde treba. A kad završim, jebaću im milu majku“, kaže Mustafa.

„Ja ću se krvi napiti tim švapskim monstrumima, obećavam ti“, kaže mu Tane.

Mustafa Golubić je svoj na svome, petostruka ličnost za koju nikad niste sigurni radi li po sopstvenom ili nahođenju partije, a sezonu zatvara odnošenjem lažnog koplja u Rusiju. U devetoj epizodi su naštancovali nekoliko komada, pa razdelili tako kome je trebalo.

Svoj na svome je i general Pera, onaj što se sve pita, vuče konce od početka do kraja sezona i namešta koga stigne, a on prvu sezonu završava – netaknut, spreman za nove ratne pobede.

Tane je prethodno obećao načelniku Dimitrijeviću da će da dovede Kaluđera, kad mu doskoči, u Glavnjaču samo ako ovaj obeća da neće da ga pusti. I Tane je malo naivan, kakav je često umeo da bude, kada misli da je istina kad mu Dimitrijević kaže da neće ni po koju cenu, da „šef beogradskih bandita“ neće iz Glavnjače otići sve i da ga kralj Aleksandar lično pozove.

Načelnik Dimitrijević je, međutim, ubrzo potom podneo ostavku, pošto je prvo pomogao Tanetu da oslobodi Hadži Arsova iz zatvora (to je ona pucačina pred Glavnjačom), a onda dozvolio da se Kaluđer zatvori u Glavnjaču. U stvari, nije podneo ostavku zato, nego zato što mu je posle toga unezvereni Đolović, odnosno Đuričko, rekao da mu je bolje da sam ode nego da ga oteraju. Kad je došao da izvuče Kaluđera, Đolović mu je odmah vrlo jasno rekao: „Kako si se zajebao.“

Pletikosić se sa doktorkom Bojanom (ona što je u „lešari“ radila sa Žikom Todorovićem, tu su se i upoznali) spakuje i pođe u Švicu, a Tane otprilike nema pojma gde će, ali sigurno ne ostaje u Beogradu, još manje ne u Glavnjači. Načelnik Dimitrijević to reši pošto ga pošalje u banju. Da, doslovno u banju da se odmori.

Kada je Dimitrijević potpisao ostavku, rekao je Tanetu i Pletikosiću: „Gospodo inspektorčići, uživajte još malo, dok ne padne mrak.“ I nije pogrešio. Maja sedi u ordermajsterskoj odori, a podanici su okupljeni…

Krojač sve soli proročkim „neće ovo dobro da se završi“. A nije da se nije dobro završilo, makar iz ugla gledalaca. Maske su pale, doslovno, svi su pokazali svoja lica i bilo je krvi do kolena, baš kako treba i da bude u finalu. I baš kako je trebalo da se udari temelj za drugu sezonu koja će, po svoj prilici, prevazići prvu. Da li će kazna stići Alimpija Mirića? Kakva će osveta sačekati Krojača za izdaju? Šta je Maja Davidović spremila Tulama? Da li im uopšte išta sprema ili je preveslala sve? I, najvažnije, kad se Tane vraća iz banje?