U prvom krugu francuskih izbora 30. juna, Nacionalno okupljanje je osvojilo najviše glasova u zemlji, ali je u drugom krugu 7. jula usledio neočekivani udarac, pa je stranka Marin Le Pen završila tek na trećem mestu, iza levičarske koalicije i stranke Emanuela Makrona.
Kad je Marin Le Pen od oca preuzela vođstvo nad Nacionalnim okupljanjem pre 13 godina, stranka je doživljavana je kao „nedodirljiva“, nepokolebljiva i tvrdokorna politička opcija na krajnjoj desnici. Međutim, Le Penova je vremenom uspela da ublaži imidž partije i učini je daleko prijemčivijom za birače.
Le Pen se povukla kao liderka Nacionalnog okupljanja u korist Žordana Bardele – postavši umesto toga liderka poslaničke grupe u parlamentu, piše BBC.
Međutim, činjenica je da je ona i dalje udarna igla stranke.
Šta je dovelo Marin Le Pen u politiku?
Marin Le Pen je doživela dva traumatična događaja u detinjstvu koji su je oblikovali kao osobu i političarku, piše BBC.
Kad je imala osam godina, 1976, neko je tokom noći zapalio njen porodični stan, i ona kaže da je to bio trenutak kada je shvatila da je koliko je njen otac Žan-Mari Le Pen omražen zbog svojih političkih stavova i činjenice da je jedan od osnivača ultradesničarskog Nacionalnog ukupljanja.
U autobiografiji A contre flots („Protiv struje“) ona kaže da su je školski drugari zadirkivali a nastavnici prekorevali samo zato što je njegova ćerka. Zbog toga se često osećala kao autsajderka.
„Oko nas je stvoren sanitarni kordon“, napisala je ona. „Ne prilazite Le Penovima.“
Njena majka Pjeret je 1984. godine napustila porodicu, nazvavši muža đavolom i pozirajući polugola za časopis Plejboj da bi mu se osvetila.
Le Pen kaže da se zato osećala nevoljenom, te da su joj ti događaji pomogli da očvrsne.
Le Pen se kvalifikovala za pravnicu početkom 1990-ih na prestižnom univerzitetu u Parizu, ali se i tamo susrela s profesorima koji su je diskriminisali zbog njenog porekla. su je drugi u profesiji bojkotovali zbog njenog prezimena. Zato se i otisnula u političke vode, postavši brzo jedna od najistaknutijih figura u očevoj partiji.
Izabrana je za poslanicu Evropskog parlamenta 2004. godine, dobivši mesto koje će zadržati 13 godina, što joj je pružilo platformu za izražavanje antievropskih i antiimigrantskih stavova njene stranke.
Kako je Marin Le Pen promenila Nacionalni front u Nacionalno okupljanje?
Na predsedničkim izborima 2002. godine Žan-Mari Le Pen došao je do drugog kruga izbora, ali je tada poražen od aktuelnog predsednika Žaka Širaka. Bio je to njegov najbolji učinak otkako je osnovao Nacionalno okupljanje 1972. godine.
Širakove pristalice na desnom centru ujedinile su se sa glasačima sa levice kako bi sprečile Le Pena da dođe na vlast i on je zbog toga osvojio samo 18 odsto glasova. Još gore je prošao na predsedničkim izborima 2007. godine, osvojivši samo 10 odsto glasova.
U to vreme, većina javnosti doživljavala je Nacionalno okupljanje kao ozloglašenu, krajnje desničarsku stranku. Le Pen je 1997. godine izjavio da su nacističke gasne komore bile samo „detalj u istoriji Drugog svetskog rata“, a njegovi protivnici su mu zbog toga pripisali da je antisemita.
Marin Le Pen je 2011. godine preuzela od oca vođstvo nad Nacionalnim okupljanjem i počela da radi na čišćenju toksičnog nasleđa. Osvedočeni rasisti bili su izbačeni iz stanke, a Marin je uložila veliki trud ne bi li se sprijateljila sa jevrejskom zajednicom.
Kako je Le Pen 2015. godine ponovio stav da su gasne komore bile samo „detalj“ u istoriji i njegova ćerka ga je suspendovala iz stranke – kasnije ga zbog toga i izbacivši iz nje.
Tokom 2018, dodatno je smekšala imidž partije promenivši joj ime u Nacionalno okupljanje (pre toga se zvala Nacionalni front). Kao i stari Nacionalni front, Nacionalno okupljanje se protivi masovnoj imigraciji, „islamifikaciji“ francuskog života i globalnom finansijskom sistemu. Stranka takođe želi da francuskim državljanima da prioritet nad imigrantima u dobijanju poslova, socijalnom stanovanju, zdravstvu i povlasticama, želi da ukine automatsko pravo na francusko državljanstvo za decu roditelja poreklom iz inostranstva koja su rođena u zemlji, a predložila je i zabranu nošenja marama u javnosti – što se doživljava kao anti-muslimanska politika.
Međutim, stranka je odustala od predloga da se Francuska povuče iz Evropske unije i NATO. Ona želi da ukine PDV na račune za energiju i da izuzme mlađe od 30 godina od poreza na prihode.
Od 2021. godine, Žordan Bardela je taj koji predovdi Nacionalno okupljanje.
Na prvim parlamentarnim izborima održanim otkako je Le Pen preuzela vođstvo nad strankom, 2012. godine, Nacionalno okupljanje osvojilo je 3,5 miliona glasova u prvom krugu i samo dva poslanička mesta. Na izborima 2022. godine, osvojilo je 4,2 miliona glasova u prvom krugu i 89 mesta u parlamentu.
Međutim, na evropskim izborima u junu 2024. godine, Nacionalno okupljanje se nametnulo kao najpopularnija francuska stranka, osvojivši 31 odsto glasova i 30 od 81 poslaničkog mesta rezervisanog za Francusku u Evropskom parlamentu.
To je navelo predsednika Emanuela Makrona da raspiše vanredne parlamentarne izbore, pozvavši glasače da odbace „ekstremističku groznicu“. Međutim, tokom prvog kruga glasanja 30. juna, Nacionalno okupljanje ostvarilo je još bolji rezultat, sa više od 10 miliona ljudi koji su glasali za njega – 33 odsto od ukupnih glasova.
„Makronistički blok je praktično iskorenjen“, rekla je Le Pen posle prvog kruga glasanja 30. juna.
Kandidovala se triput na predsedničkim izborima – dvaput protiv Emaneula Makrona, oba puta osvojivši drugo mesto.
Danas se smatra njegovim najljući politički rival.