Džulijan Asanž je pušten iz britanskog zatvora, naveo je Vikiliks, organizacija koju je osnovao. Vikiliks je na društvenim mrežama objavio snimak Asanžovog ukrcavanja u avion, koji je poleteo sa londonskog aerodroma Stansted.

Saopštenje da je Asanž na slobodi, usledilo je ubrzo nakon što su se pojavile vesti da će se ove nedelje izjasniti o krivici za kršenje američkog zakona o špijunaži. Taj dogovor bi mogao da mu omogući da se vrati kući, u rodnu Australiju.

Američki tužioci naveli su u sudskim dokumentima da je Asanž (52) pristao da prizna krivicu po jednoj tački optužnice – za zaveru radi pribavljanja i obelodanjivanja poverljivih dokumenata američke nacionalne odbrane, prema podnescima Okružnog suda SAD za Severna Marijanska ostrva.

Asanž bi trebalo da bude osuđen na saslušanju na ostrvu Sajpan na Severnim Marijanskim ostrvima u sredu u 9 sati po lokalnom vremenu (23 sata po GMT u utorak).

Prema dogovoru, koji mora da odobri sudija, verovatno će mu biti određena kazna od pet godina zatvora koju je već odslužio, tako da se neće suočiti sa novom zatvorskom kaznom.

Australijska vlada je odgovorila na vesti o Asanžovom povrtatku u zemlju i potvrdila da je sklopila sporazum o priznanju krivice sa Sjedinjenim Državama, preneo je Gardijan.

asanž stigao u bangkok

Džulijan Asanž je stigo u Bangkok, gde je fotografisan dok izlazi iz aviona. Njegov avion uskoro treba da poleti ka Severnim Marijanskim ostrvima, saopštila je njegova zvanična kampanja.

Stela asanž: „Džulijan će tražiti pomolovanje američkog predsednika“

Asanžova supruga saopštila je da će njen muž tražiti pomilovanje od predsednika Sjedinjenih Država, nakon što dogovor o prihvatanju optužbe prema američkom Zakonu o špijunaži bude sklopljen.

Osnivač Vikiliksa putuje na saslušanje na ostrvu Sajpan, gde će mu u sredu u 9 sati po lokalnom vremenu biti izrečena presuda.

Let Džulijana Asanža košta 500.000 dolara, prikupljaće se novac za plaćanje

Kako je potvrdila Asanžova supruga, njegov let od Londona preko Bangkoka do Australije košta 500.000 dolara.

Dodala je i to da će biti organizovana kampanja za prikupljanje te novčane sume.

AVION KOJI PREVOZI ASANŽA SLETEO U BANGKOK

Avion za koji se veruje da prevozi osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža sleteo je u Bangkok, nakon što je objavljeno da je Asanž otputovao iz Londona kako bi sklopio sporazum o priznanju krivice sa vladom Sjedinjenih Država, čime bi bio rešen višegodišnji slučaj zbog objavljivanja stotina hiljada poverljivih dokumenata.

Čarter let VJT199 sleteo je posle podne po loklanom vremenu na međunarodni aerodrom Don Muang, severno od glavnog grada Tajlanda, javlja AP.

Agencija navodi kako je bilo nejasno da li je avion samo dopunjavao gorivo da bi Asanž nastavio putovanje do Sajpana, glavnog grada Severnih Marijanskih ostrva, američke teritorije u u zapadnom Pacifiku, gde će se pojaviti pred sudom u sredu ujutru po lokalnom vremenu, prenosi N1.

Samo zajedno možemo da se borimo za slobodu: Šta je Džulijan Asanž rekao u čuvenom intervjuu za Nedeljnik

Nedeljnik je dugo čekao na intervju sa Asanžom. S obzorom na to da je on toliko velika priča, bilo je logičnije da se pojavi u Gardijanu ili Njujork tajmsu, umesto u malim novinama u Srbiji. Međutim, imali smo ono što oni nisu – njegovog prijatelja i izdavača Uroša Balova, koga smo toliko maltretirali da smo već počeli da se pozdravljamo sa „Asanž“.

Bilo je to u junu 2015. godine. I prvi put da Asanž priča o vezi Googla i Hilari Klinton! Svetska ekskluziva… Uroš kaže da se naježio. Šalje SMS: „Ja mislim da je ovo možda najbolji intervju koji je dao“. Asanž daje malo intervjua. Ali tada je u Nedeljniku odlučio je da ispriča sve.

Vaše tvrdnje o kompaniji Google, da je posredi „geopolitički vizionar Vašingtona“, biće šokantne ogromnoj većini ljudi i korisnika, koji Google posmatraju kao inventivnu, „kul“ kompaniju, negovatelja liberalne vrednosti. U stvari, obični korisnici interneta i ne doživljavaju Gugl kao „korporaciju“, a kamoli kao „zlu korporaciju“. Jeste li uspeli da proniknete u tajnu te „dvoličnosti“ Gugla?

Na neki način, viši ešaloni Gugla su mi oduvek izgledali udaljeniji i mračniji nego hodnici Vašingtona. Kada mi je kolega rekao da izvršni direktor Gugla želi da se sretnemo, bio sam zaprepašćen činjenicom da bi breg mogao da dođe Muhamedu. Ali trebalo mi je mnogo vremena nakon što su Erik Šmit i njegova svita otišli da shvatim ko me stvarno posetio.

Jedan način posmatranja Gugla je da je to samo biznis. Ali, da bi američki monopol na internetu obezbedio globalnu dominaciju na tržištu, on ne može samo da se bavi svojim poslom, da ostavi politiku po strani. Šta onda megakorporacija mora da uradi? Da bi joj se ispunila želja da opkorači čitav svet, ona mora da postane deo prvobitnog carstva.

Veliki deo Guglovog imidža je da je to „više od kompanije“, i on dolazi iz percepcije da se Gugl ne ponaša kao velika, zla korporacija.

A u stvari, on hvata ljude u zamke sa svojim gigabajtima „slobodnog prostora za skladištenje“, što odaje utisak da se oni vode suprotnim motivima od korporativnog profita. Gugl se često posmatra kao suštinski filantropsko preduzeće, koje ubacuje mnogo novca u inicijative „korporativne odgovornosti“ koje bi trebalo da doprinesu „socijalnim promenama“. Najbolji primer za to je Google Ideas. Ali kao što su nam Google Ideas pokazale, „filantropski“ napori kompanije dovode je neprijatno blizu imperijalnoj strani uticaja Sjedinjenih Američkih Država. Bilo da je samo kompanija ili „više od kompanije“, Guglove geopolitičke aspiracije su usko povezane i ispresecane spoljnopolitičkom agendom najveće svetske supersile.

Zato je neophodno da rešimo situaciju sa monopolom koji Gugl ima na pretragu i internet usluge, da uz pomoć regulatora razbijemo njegovu dominantnu poziciju, i da to uradimo pre nego što Hilari Klinton dobije priliku da postane predsednik SAD.

Uroš Balov i Asanž u ambasadi Ekvadora u Londonu sa primerkom Nedeljnika u kojem je objavljen intervju sa osnivačem Vikiliksa

U čemu se sastoji tesna saradnja Vašingtona i Googlea i kada je ona počela? Da li je Gugl od početka bio blizak američkoj vladi ili je to postao tek kada je ojačao? I šta nam podatak da Google više troši na lobiranje u Vašingtonu od vojnih korporacija govori o ostalim korporacijama, postoji li ijedna koja bi mogla da se odupre tom sirenskom zovu Kapitola?

Hajde da uzmemo primer predstojećih predsedničkih izbora u Americi 2016. godine. Sa podrškom koju će ukazati Hilari Klinton, Gugl će odigrati značajnu ulogu u ovim izborima, pošto kompanija ima veoma bliske veze sa Stejt dipartmentom, koji je Klintonova ranije vodila. Kao što sam objasnio u knjizi „Kada je Gugl sreo Vikiliks“, Guglovi odnosi sa američkom vladom datiraju još iz 2002. Mnogi ljudi koji trenutno rade u Guglu – počev od Džareda Koena, direktora Google Ideas ili, bolje rečeno, Guglovog „direktora za promenu režima“ – blisko su povezani sa američkom spoljnom politikom. Treba napomenuti da su njihove veze sa Hilari Klinton posebno snažne, pošto su mnogi od njih ranije radili kao njeni savetnici ili asistenti.

Hilari Klinton već tri godine strpljivo gradi finansijske rezerve i infrastrukturu za predsedničku trku, a čak je u tu svrhu upregla i organizaciju Clinton Global Initiative. Podsetiću vas i da je ona bila državni sekretar od 2009. do 2013. godine, a tokom tog perioda Vikiliks je objavio poverljive depeše u kojima nedvosmisleno stoji da je Klintonova odobravala špijuniranje stranih diplomata, zvaničnika Ujedinjenih nacija, kao i američkih saveznika.

Jeste li svesni podatka da 80 odsto svih pametnih telefona koji se danas prodaju pokreće nešto zvano Android, koji je Guglov operativni sistem?

Ostatak intervjua pročitajte ovde.

MAJK PENS: „SPORAZUM O PRIZNAVANJU KRIVICE TEŠKA GREŠKA PRAVOSUDNOG SISTEMA SAD“

Bivši američki podpredsednik Majk Pens, nazvao je sporazum o priznanju Asanžove krivice „greškom pravosudnog sistema SAD“.

„Džulijan Asanž je u vreme rata ugrozio živote naših trupa i trebalo bi da bude krivično gonjen po najvišim standardima zakona“, napisao je Pens na X-u.

australijski premijer: „Nema svrhe da asanž ostane u zatvoru“

U australijskom parlamentu je već neko vreme postojao veliki konsenzus oko uverenja da se način da Asanž bude oslobođen, mora što pre pronaći.

Entoni Albanez, pre nego što je postao premijer, sugerisao je da nema svrhe da Asanž ostane u zatvoru. Ta ideja je postala zvanični stav australijske vlade kada su laburisti pobedili 2022. godine.

Albanez je rekao da je to pitanje pokrenuo i u oktobru 2023. kada je bio u zvaničnoj poseti Sjedinjenim Državama i predsedniku Bajdenu, piše Gardijan.

STELA ASANŽ: „DOŠAO JE KRAJ JEDNOG PERIODA ŽIVOTA“

Asanžova supruga, Stela, objavila je video izjavu, snimljenu 19. juna.

„Sreda je 19. jun. A danas je tačno 12 godina otkako je Džulijan otišao u ambasadu Ekvadora, koja mu je dala politički azil. Do sada sam ga posećivala u zatvoru. Međutim, došao je kraj ovakvom periodu naših života, sigurna sam. Mislim da će u ovo vreme sledeće nedelje Džulijan biti slobodan.”

Stela je dodala da će Asanž uskoro ponovo poleteti i da stiže u SAD gde ga čeka suđenje.

„Molim vas pratite Asanža, treba nam sva pažnja u slučaju da nešto krene po zlu.“

KRISTIN ASANŽ, DŽULIJANOVA MAJKA: „PATNJA MOG SINA SE KONAČNO BLIŽI KRAJU“

„Zahvalna sam na tome što se patnja mog sina konačno bliži kraju. Mnogi su iskoristili situaciju mog sina kako bi ostvarili sopstvene planove, ali sam zahvalna onim nevidljivim, vrednim ljudima koji su Džulijanovu dobrobit stavljali na prvo mesto“, rekla je Kristin za Gardijan.

ko je džulijan asanž?

Asanž je rođen 1971. godine u Taunsvilu, u australijskoj državi Kvinslend. Za kompjutere se zainteresovao u mladosti, a početkom devedesetih postaje jedan od najuspešnijih hakera u Australiji.

2006. osnovao je Vikiliks, organizaciju koja je objavljivala procureli materijal. Tek 2010. Asanž je dostigao globalnu popularnost, nakon što je objavio seriju informacija nad kojima je kontrolu imala bivša zvaničnica američke vojske Čelsi Mening.

Među dosijeima je bio i snimak helikopterskog napada američkih snaga u Bagdadu 2007. godine u kojem je poginulo 11 ljudi, uključujući dva novinara Rojtersa.

Američka vlada je pokrenula krivičnu istragu i Mening je na kraju osuđena na zatvorsku kaznu zbog curenja informacija. Njena kazna je kasnije preinačena, piše Gardijan.

U novembru iste godine, Vikiliks je objavio više od 250.000 američkih diplomatskih depeša, koje su bile posvećene analizi drugih zemalja i njihovih lidera.

Nakon curenja informacija, Asanž je postao svetski heroj, koji je na videlo izneo mnoga vojna dela SAD, posebno u Iraku i Avganistanu. Međutim, njegova reputacija je bila narušena optužbama za silovanje, koje je negirao.

Džulijan Asanž

Asanž je optužen za vreme mandata bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa. Mnogi zagovornici slobode medija, tvrdili su da njegova optužba predstavlja pretnju po slobodu govora.

Sadašnji američki predsednik Džozef Bajden, pre nekoliko meseci je rekao da razmatra zahtev Australije da SAD odustanu od procesuiranja Asanža.

Post Views: 580
Tagovi
asanž Vikiliks

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.