Profesorka Danica Popović je u velikom intervjuu za novi Nedeljnik poručila da mi zapravo nikada nismo „živeli zlatno doba“.
„Ekonomski, nije ga bilo. Psihološki, možda ga je bilo u doba Ante Markovića, ne samo zato što se u trenutku prekinula naša prva hiperinflacija, već i zato što je za kratko vreme privreda kako-tako stala na noge, a nova vlada obećavala da će biti korenitih promena. Kada se samo setimo njegovih ministara – zaista elitne skupine – sve je izgledalo kao da će u toj našoj zemlji da zavlada meritokratija. Ali to se nije desilo. Ni tada, ni kasnije. Nakon 5. oktobra, zaličilo je da će se stvari ubrzo promeniti, i zaista je došlo do ozbiljnog napretka, ali su sve vladajuće stranke, čim bi ugrabile vlast, odabrale – partokratiju, umesto demokratije. I evo nas. U zarobljenoj državi. Tako da, eto, tek čekamo da jednom nastupi ‘zlatno doba'“, rekla je ona za novi Nedeljnik.
Profesorka Danica Popović nalazi se ovih dana razapeta između dve različite priče o plagijatima: jedna se odnosi na sporni doktorat ministra finansija Siniše Malog, dok se druga tiče optužbi studenta Ekonomskog fakulteta Aleksandra Jakšića upravo na račun profesorke Popović.
Profesorka Popović za Nedeljnik odbacuje tvrdnje o plagijatu i to će, kaže, dokazati na univerzitetskoj komisiji. Smatra da iza svega stoji pokušaj vlasti da je ućutka. U velikoj ispovesti za Nedeljnik, profesorka Popović govori i o tome da li postoji alternativa ekonomskoj politici Aleksandra Vučića, zašto bi Dragan Đilas pao na njenom ispitu, da li smo ikada živeli „zlatno doba“, kakav je student bio Siniša Mali i zašto ga je u početku branila, kao i o podršci koju dobija i pesmi Matije Bećkovića koja, po njenom mišljenju, najbolje opisuje današnju situaciju u Srbiji…
VELIKU ISPOVEST PROFESORKE DANICE POPOVIĆ ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI NA KIOSKE DOLAZI U ČETVRTAK 24. OKTOBRA, DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NOVINARNICA.NET
Tagovi
Bobby
Партократија се не може победити странкама које су већ биле огрезле у њу. А огрезла је како ова на власти тако и све оне које су на власти биле. За победу над партократијом потребан је снажан грађански покрет који би изнео потпуну обнову институција. Без независних и јаких институција, партократија ће увек владати, а са таквим владањем ни крај таквом друштву није далеко. Бар је из нашег примера то јасно.