Najvažniji događaj koji je prethodio Osmoj sednici bila je poseta Slobodana Miloševića Kosovu Polju 24. i 25. aprila 1987. Milošević tada gotovo u potpunosti menja svoj politički diskurs. Običan partijski aparatčik, kako danas znaju da definišu njegovu ranu fazu političkog delovanja, bio je besprekorno utemeljen u ideologiju SKJ.
Tada je prvi put shvatio „dubinu tragedije srpskog naroda na Kosovu i Metohiji“, ali je istovremeno shvatio i kojim stepenicima može da se popne do vrha apsolutne vlasti – odbranom ‘srpskog Jerusalima’, ‘zavetnog mesta srpskog pamćenja’ i ključnog traumatičnog simbola istorije srpskog naroda u komunističkoj Jugoslaviji.
Ivan Stambolić je, prema svom sećanju iznetom u knjizi „Put u bespuće“, po Miloševićevom povratku sa Kosova video da je među njima došlo do pukotina „takvog karaktera da je pre vreme za razmišljanje ko će koga u njih gurnuti nego kako ih sanirati“. Evidentno je bilo da je Milošević iz Kosova Polja došao kao drugi čovek. Postao je zapaljiv, pre svega nacionalno zapaljiv. Na prvoj sednici državnog Predsedništva po povratku sa Kosova izgovorio je: „Otadžbina je u opasnosti.“
CEO TEKST POVODOM 35 GODINA OD OSME SEDNICE ČITAJTE U MAGAZINU „ISTORIJA“ KOJI SE DOBIJA NA POKLON UZ NOVI NEDELJNIK OD ČETVRTKA 22. SEPTEMBRA.
DIGITALNA IZDANJA DOSTUPNA NSTORE.RS