Sve veći broj poziva, građani zabrinuti zbog slepih miševa: Reagovao Prirodnjački muzej, a za sve je kriv koronavirus…

U proteklih nekoliko meseci biolozi specijalizovani za proučavanje slepih miševa iz Prirodnjačkog muzeja u Beogradu i Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, dve institucije od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, primaju povećan broj poziva zabrinutih građana u vezi sa aktivnošću slepih miševa u gradovima, navodi se u saopštenju koje je objavio Prirodnjački muzej u Beogradu.

Decenije naučnog i pedagoškog rada na popravljanju reputacije ovih letećih sisara i edukovanju građana o njihovoj korisnoj i značajnoj ulozi u lancima ishrane i ekosistemima, na putu su ovih dana sa novim naletom aktuelne pandemije bolesti COVID-19, da padnu u vodu.

Navode da su od marta 2020. u više navrata gostovali u medijima i davali intervjue na temu virusa i slepih miševa u Srbiji, koji iako zaista jesu nosioci određenog broja virusa, ni u kom slučaju nisu nosioci uzročnika COVID-19, niti ga mogu preneti na čoveka.

Nakon obilnih kiša tokom maja i juna brojnost noćnih letećih insekata, naročito komaraca, je izuzetno porasla. Rojevi insekata privlače i veći broj slepih miševa da se njima hrane pomažući tako indirektno i nama. Zbog toga u ovim toplim noćima možemo primetiti i veliku aktivnost slepih miševa u parkovima, ili oko zgrada i uličnog osvetljenja.

Ali, nema razloga za brigu! Oni samo žive svoj život. Čovek im nije ni od kakvog interesa da bi ga napadali u letu, sletali na njega, grebali ili ujedali. Nisu opasni ni za decu, niti će se uplesti u kosu, što je jedna od najčešćih zabluda. Ako nam se učini da se slepi miš ustremio ka nama, verovatno pokušava da ulovi insekta koji je u našoj neposrednoj blizini. Oni nemaju i ne mogu imati epitet „štetočina“ koji često ide uz, na primer, glodare i insekte, navodi se u saopštenju.

U saopštenju mole da svi imamo u vidu širu sliku, da smo zapravo mi, ljudi, ti koji su se doselili u nekada davno netaknutu prirodu, izmenili je svojim zgradama, asfaltom i betonom i promenili sredinu u kojoj su životinje, ne samo sisari, nego i razni insekti, vodozemci, gmizavci, ptice, do tada živeli i funkcionisali prema zakonima prirode.

Promenama koje su usledile sa urbanizacijom, životinje su se manje ili više uspešno prilagodile. Više vrsta slepih miševa našlo je nova skloništa – umesto nekadašnjih litica, stena i duplji drveća, sada žive u fasadama zgrada, kutijama za roletne i betonskim pukotinama između spratova solitera. Umesto u šumama i močvarama, sada love insekte u parkovima i oko uličnih svetiljki. Zbog toga ne možemo reći da njima nije mesto u gradovima.

Apeluju na sve nas da pokušamo da racionalizujemo svoju nelagodu i strah od slepih miševa i da pokušamo da živimo s njima u harmoniji.

Navode da njih nekolicina biologa koji decenijama već daju savete u vezi slepih miševa kada građani pozovu, nažalost, nemaju kapacitet da na svaki poziv izlaze na teren, niti da izmeštaju kolonije. Od njih se, dodaju, u svakom slučaju mogu dobiti instrukcije kako da postupite i da sami rešite problem, na obostrano zadovoljstvo – i vas i životinja.

Po pitanju uletanja slepih miševa u stanove, savetuju da se tada širom otvore prozori, sklone zavese i ugasi svetlo i životinja će sama naći izlaz.

Kako navode, ukoliko mlatimo krpama, metlama i drugim priručnim alatkama, samo otežavamo da slepi miš eholocira izlaz.

Ukoliko se uletanje slepih miševa ponavlja previše često, preporuka je da se stave mrežice za komarce koje će ih fizički sprečiti da uđu u stan dok lete za nekim insektom.

Što se tiče kolonija slepih miševa koje možda imamo u zgradi ili iznad naših terasa, preporuka je da se one ne diraju do sredine avgusta, jer se bebe slepih miševa rađaju i odrastaju od kraja juna do sredine jula, pa je potrebno da se sačeka da bebe počnu da lete, kako bismo bili sigurni da su svi slepi miševi izleteli u sumrak iz tog skloništa, pre nego što se eventualno pristupi njegovom zatvaranju.

Podsećaju da su slepi miševi zakonom zaštićeni, te da je njihovo hvatanje, proganjanje i ubijanje, kao i uništavanje staništa i skloništa, zabranjeno i kažnjivo.

Saopštenje su potpisali Branka Pejić, istraživač saradnik Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković” Univerziteta u Beogradu, Jelena Bogosavljević, kustos pripravnik u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu, dr Ivana Budinski, istraživač saradnik Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković” Univerziteta u Beogradu,  Branko Karapandža, FAUNA C & M i  dr Milan Paunović, muzejski savetnik, naučni saradnik, direktor Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.