Stručnjaci su upozorili kako društvene mreže i kultura dijeta koju propagiraju razne poznate ličnosti značajno doprinose ovom trendu.
Broj tinejdžera i dece primljenih u bolnicu zbog poremećaja u prehrani se kroz poslednjih deset godina alarmantno povećao. Tako je broj ugroženih osoba do 18 godina skočio sa 1,700 u 2010. godini na 4,500 prošle godine. Još je gore od toga, kada su u pitanju deca mlađa od 13 godina, broj ugroženih se utrostručio od 2010. godine. Konkretno, povećao se sa 74 na 229, prenosi Rtl.hr.
Usled drastičnog povećanja broja mladih osoba sa poremećajima u ishrani, stručnjaci upozoravaju da društvene mreže i kultura dijeta koju doprinose razne poznate ličnosti značajno povećavaju ovaj trend. Posebno su zabrinjavajuće tzv. internet ‘pro ana’ stranice koje promovišu anoreksiju, piše „Daily Mail“.
Takođe se ističe kako je potrebno prilagoditi obrazovanje zaposlenih u medicinskoj struci, kako bi lakše uočili znakove poremećaja u ishrani kod mladih osoba.
„Postoji trend rasta dece koja su na dijetama. Dok su odrasle osobe naučile da ignorišu savete i poruke o gubitku kilograma, posebno u ovo doba godine, na decu one imaju jači uticaj“, rekla je dr. Agnes Ajton sa „Royal College of Psychiatrists“ u Londonu i dodala da oprez treba usmeriti na grupe na društvenim mrežama koje promovišu nezdravo ponašanje, posebno slavne osobe koje su deci često uzor, a promovišu razne dijete.
Važno je zapamtiti da nisu samo devojčice u riziku. Prošle godine je u bolnicu primljeno šest devojčica mlađih od devet godina sa poremećajem u ishrani, a deset dečaka u istom starosnom dobu. U kategoriji od deset do dvanaest godina primljeno je 186 devojčica i 27 dečaka.
U razdoblju od 2018. do 2019. godine je među osobama od 18 godina i mlađe, najuobičajenija pojava poremećaja kod onih između 13 i 15 godina, od čega su 1,056 devojčice, a 53 dečaci.
Poremećaji u ishrani su među najvećim mentalnim poremećajima, prenosi Rtl.hr.
Tom Kvin, član humanitarne organizacije „Beat“, izjavio je da društvene mreže nikada nisu jedini uzrok razvitka poremećaja u ishrani, ali mogu imati posebno štetni uticaj na ljude koji od njega već boluju.
„Takozvani ‘pro ana’ (anoreksija) i ‘pro mia’ (bulimija) sadržaj dodatno podstiče bolest kod osoba koje se s njom bore, a lako je dostupan“, rekao je Kvin i dodao da bi se platforme društvenih mreža trebale da se pobrinu da sadržaj tog tipa ne dospeva na mrežu, kao što je to slučaj sa slikama samoranjavanja.
Ema Tomas, izvršni direktori udruženja „Young Minds“, istakla je da je deci i mladima i dalje poprilično teško dobiti pomoć pre nego slučaj dosegne do kritične tačke.
„Dobijanje pomoći u ranoj fazi pojave poremećaja može da spreči eskalaciju problema, odnosno povećava se verovatnost da će se osoba potpuno oporavi. Vlada mora da rano otkrivanje učiniti prioritetom i da osigura da svako dete dobije pomoć kada mu je potrebno“, rekla je Tomas.
Tagovi
