Sve više mladih u svetu je zaraženo koronavirusom: Posledice masovnog testiranja ili nepoštovanje mera?

Čini se da je drugi talas koronavirusa – ili „drugi pik prvog“ – aktuelan širom sveta, a da je njegova specifičnost što je ovog puta inficirana uglavnom mlađa populacija, prenosi Gardijan.

Taj trend je prisutan u mnogim državama koje su ublažile mere ograničenja kretanja.

U SAD je došlo do naglog porasta broja zaraženih – posebno u Arizoni, Teksasu i Floridi – a najveći procenat inficiranih je mlađi od 40 godina.

Stručnjaci smatraju da je do očigledne promene u strasnoj strukturi zaraženih u odnosu na prvi talas pandemije došlo zbog sve opuštenijeg stava mladih prema merama socijalnog distanciranja, kao i sve dostupnijih zabava, žurki i plaža koje posećuju mladi.

Naučni saradnik globalnog zdravstvenog programa Četam hausa Bendžamin Frenklin smatra da ovakav pristup pandemiji može dovesti do novih pikova zaraze.

„Postoji opravdana bojazan da je u javnosti došlo do promene stava prema pandemiji, te da je ona manje ozbiljno shvaćena, pa čak i to da neki misle da je sa koronom završeno“, rekao je Frenklin.

„Da je to realnost, možemo videti na svakom koraku… Pogledajte sve te plaže, parkove, ilegalne žurke…“, dodao je Frenklin.

Iako se neke od promena u starosnoj strukturi inficiranih mogu objasniti masovnim testiranjem, stručnjaci smatraju da je ključan razlog činjenica da su stariji opreznije pristupili pandemiji, u pogledu poštovanja mera.

Jedan od direktora Odeljenja za vanredne situacije pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) Oliver Morgan smatra da bi najpre trebalo postaviti pitanje da li apeli javnozdravstvenih ustanova targetiraju i dolaze do svih ciljnih grupa.

„Potrebno je da se mladi angažuju u borbi protiv koronavirusa, a javnozdravstvene institucije moraju da omoguće pristup koji bi i za njih bio relevantan. Oni su važna socijalna grupa koja je doživela prekide u obrazovanju, školovanju, studiranju i radu. To su sve važni faktori“, rekao je Morgan.

Prema najnovijim podacima, u SAD dolazi do povećanja broja zaraženih među mlađom populacijom u onim državama koje su ponovo otvorile kafiće, restorane, klubove i prodavnice.

Direktor Centra za kontrolu i prevenciju bolesti SAD Robert Redfild, jedan je od stručnjaka koji smatraju da su mladi doprineli širenju zaraze, istovremeno naglašavajući da su mnoge od trenutnih infekcija bile nedijagnostikovane u prvom talasu.

„Naša procena je da na svaki prijavljeni slučaj koronavirusa, mi imamo još 10 infekcija“, rekao je Redfild.

Profesor Ali Mokad sa Univerziteta Vašington u Sijetlu smatra da je prirodno da „postoji veća mogućnost da će mlađi izlaziti i da će tako u većoj meri biti izloženi riziku zaraze“

„Moramo imati na umu da se virus nije promenio. Promenilo se naše ponašanje“, rekao je dr Mokad.

Na Floridi je 31 odsto novozaraženih starosti između 15 i 34 godina, što je povećanje od 6 odsto u odnosu na prve nedelje juna. Uporedo, došlo je do pada prosečne starosti zaraženih i ona trenutno iznosi oko 35 godina (u martu je prosečna starost zaraženih bila oko 55 godina).

Stručnjaci se brinu da će više zaraženih među mladima dovesti do većeg broja smrtnih slučajeva kod starije populacije, i onih koji su zbog propratnih bolesti najranjiviji.

Tim problemom se bavio i profesor Medicinskog fakulteta „Icahn“ u Njujorku Florijan Kramer.

On smatra da postoji veza između rasta broja infekcija među mlađom populacijom i kasnije povećane stope smrtnosti u široj populaciji.

Kramer je ukazao na podatke iz drugog pika u Iranu, gde je broj zaraženih ponovo počeo da raste od 1. maja, a isto se može primeniti i za SAD.

„Rast zaraženih se pojavio oko 1. maja, ali stopa smrtnosti tada nije rasla, već je opadala ili stagnirala. Međutim, stopa smrtnosti počinje da raste oko 25. maja. Dakle, tri ili četiri nedelje kasnije. Zašto tada? Pa, od inficiranja do smrtnog ishoda prolazi određeni period, a drugi razlog je taj što su nove infekcije razvijene uglavnom kod mlađih ljudi“, rekao je Kramer.

Izvršni direktor bolnice u Hjustonu dr Robert Filips nedavno je predvideo sličnu dinamiku rasta broja zaraženih, za koji veruje da je uznemirujući.

„Mladi uglavnom nisu toliko bolesni da moraju biti hospitalizovani. Međutim, oni definitivno komuniciraju sa svojim roditeljima, bakama i dekama, koji možda spadaju u ranjivije grupe“, rekao je dr Filips.

Takođe, stručnjake posebno brine činjenica da je sve više mlađe populacije zaraženo u najsiromašnijim državama sveta, koje pored koronavirusa moraju da se bore i protiv drugih zaraza, poput malarije ili side.